Резолуцију 1244 не треба читати као број телефона, ни ПДВ као додату вредност

Овај текст сам писао ослањајући се на одлуке Одбора за стандардизацију српског језика...

БИРОКРАТИЗАЦИЈА ЈЕЗИКА. Многи наши читаоци нас питају о употреби предлога за у реченици: „ЕПС: Струја поскупљије од 1. марта за десет одсто.“ Ако се за изостави, да ли се мења значење реченице и да ли је реченица коректна?

У тој реченици и сличним примерима употреба предлога за није погрешна, али понекад таква реченица може имати бирократски призвук.

ВЛАСТ. Неретко изазива недоумице када се влада, скупштина и парламент пишу великим, а када малим словом.

Према важећем правопису, пише се Влада Републике Србије, тј. Влада Србије, скраћено се пише Влада, али се малим в када је испред нека упућивачка реч: ова влада, Дачићева влада и сл.

Треба писати Дом Народне скупштине или Народна скупштина, скраћено – Скупштина. Писаћемо малим почетним словом наша скупштина, јер постоји и њихова скупштина.

Као заједничка именица, парламент се пише малим почетним словом. Парламент као скраћени назив Европског парламента или Британског парламента не губи карактер властитог имена и пише се великим словом.

РЕЗОЛУЦИЈА. А како писати документ Савета безбедности УН „резолуција 1244“? Поодавно је донета та резолуција, али и даље изазива недоумице њено писање а и читање.

Резолуција се може писати и великим и малим почетним словом, мада је боље великим.

Бројку 1244 можемо али и не морамо писати са тачком иза бројке 1.

Али, оно што је важније, ту резолуцију не треба читати као број телефона – дванаест четрдесет и четири, него хиљаду двеста четрдесет и четири.

ПДВ. А шта мислите о ПДВ-у? Овога пута неће бити речи о економско-правној страни тог пореза. Пошто је пун назив порез на додату вредност, питање је да ли је придев додат овде коректно употребљен.

Како стоји у саопштењу Одбора за стандардизацију српског језика, „бољи је чист придев (додатна) него трпни придев (додата).

Трпни придев најчешће тражи везу с неким или с нечим: додат шећер колачима, додато пет књига на полицу, додат бибер јелу, додата вредност... чему?

Када се каже порез на додату вредност, требало би прецизирати чему је вредност додата.

Реч је о преводу с енглеског: value added tax, added=додат.

Дотле прави придев додатни значи „који се накнадно додаје, допунски: додатна средства“.

Тако може и додатна вредност.

Не знам да ли се синтагма додата вредност сада може променити, боље решење би било додатна вредност.

Мада, треба нагласити, није неправилан ни трпни придев, само је овде прави придев бољи.

ЋИРИЛИЧКИ И ЛАТИНИЧКИ. „Регистрација ћириличног домена“, „Ћирилични назив Старбакс“... На придев ћирилични често наилазимо, али да ли је коректно написан?

У стручној литератури се каже да и ћирилични и ћирилички имају правилну творбу.

Предност ипак треба дати облику ћирилички зато што припада односним придевима, а они се граде углавном помоћу суфикса -ски.

Исто правило важи и за придеве латинични и латинички.

ИМЕ ПА ПРЕЗИМЕ. Године 2005. Одбор за стандардизацију српског језика донео је одлуку о редоследу имена и презимена.

У српском језику треба говорити и писати тако да скоро увек прво дође име а тек онда презиме. Изузетак су телефонски именици, платни спискови...

Када се напише прво презиме, треба иза њега ставити запету.

Такав је редослед у великој већини европских језика. Изузетак је мађарски.

Имена из мађарског језика, када се преносе у српски, писаће се по нашим правилима, па ће познати мађарски песник у српским текстовима гласити Шандор Петефи (мада налазимо и обрнуто – Петефи Шандор).

У кинеском је такође обрнути редослед – презиме па име, али тај редослед се овога пута задржава и када се то име пренесе у српски (па и у друге језике).

ИГНОРАНТСКИ. Вест из комшилука: „Министарство унутрашњих послова има игнорантски однос према Државној изборној комисији...“ Овај пример отвара питање значења глагола игнорисати и придева игнорантски.

Глагол игнорисати значи „не хтети знати за нешто, за некога, с презрењем прелазити преко нечега, преко некога, као да не постоји...“

Именица игнорант значи незналица, па самим тим и придев игнорантски значи незналачки.

Зашто новинар није рекао да „МИП игнорише“ него помиње некакав „игнорантски однос“ то је ваљда само њему јасно.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(понедељак, 26. авг 2019, 17:03) - коридор1 [нерегистровани]

исправно

Хвала.

(понедељак, 26. авг 2019, 16:57) - anonymous [нерегистровани]

Додата вредност... чему?

"Порез на додату вредност" је сасвим у реду. Та вредност је додата већ постојећој вредности, што чини конструкцију сасвим исправном, ако знамо о чему говоримо.

А говори се о вредности производа, коме је неко извесном дорадом повећао вредност, а на ту разлику у вредности је дужан да плати порез и да га посебно зарачуна купцу. Тај купац, надаље, може да додаје вредност купљеном производу и да га продаје још вреднијег, а на вредност коју је додао да плати порез и да све, даље, зарачуна свом купцу.

Дакле, вредност ни у ком случају није није "додатна", јер нема ни "основне" вредности производа. Или, аком ћемо тако: " основна" вредност производа је нула, а сви учесници у ланцу су додавали само делове "додатне" вредности.