Човек који је покрао Битлсе

Замислите да сте се пробудили у свету у којем нико не зна ниједну песму Битлса, осим вас. Да ли бисте одолели изазову да будете и Ленон и Макартни?

Прошле седмице у српске биоскопе стигао је филм "Јуче" Денија Бојла, по сценарију Ричарда Кертиса, нови наслов у богатој филмографији надахнутој Битлсима.

Овај филм има врло занимљиву премису. После мистериозног нестанка струје и помрачења на глобалном нивоу, главни јунак се буди у свету у коме нема Битлса и нико не зна њихове песме. Како је главни јунак дотле неуспешни кантаутор, он по сећању почиње да свира њихове песме и представља их као своје и тиме стиче глобалну славу, међутим, тако крупна лаж има превелику цену.

Где се овај филм налази у односу на актуелне токове рокенрола на филму?

Па, негде између биографских џубокс мјузикала као што је "Боемска рапсодија" и критички интонираних фантазија о успону фикционалних рок звезда као што је "Звезда је рођена". Ослоњен на познате песме, "Јуче" разрађује једну фантазију о измењеном свету и околностима које доводе јунака у велико искушење.

Љубитељи музике наравно после гледања овог филма одмах су отворили питање да ли се свет без Битлса довољно разликује од оног који познајемо.

Романтици и марксисти 

Романтици међу нама сматрају да је разлика недовољна и да би свет без Битлса морао бити много страшније место у сваком погледу. Марксисти пак мисле да је разлика сасвим довољна јер један појединац или група нису довољни да промене врло сложене токове историје.

Кључно питање гласи заправо који део каријере Битлса јесте суштински незамењив и потпуно аутентичан, односно који део њиховог рада није био део ширег таласа где су се и други музичари бавили нечим сличним.

Уосталом, и сами Битлси су на самим почецима свирали као део таласа и није тешко замислити да би неке песме сличне њиховим раним хитовима успели да направе Бади Холи или Бич бојси.

Слично важи и за неке спорије, сентименталније песме попут насловне коју је могуће замислити у песмарици Кета Стивенса односно Јусуфа Ислама.

Ипак, тај тренутак у коме је рокенрол дигнут на ниво уметности, и увођење експеримента у форму чини се као аутентични допринос Битлса.

Отуд занимљиво је да без Битлса у филму "Јуче" нема Оејзиса као њихових доследних фетишизатора, али рецимо има Рејдиохеда, који су практично следили приступ Битлса у прилазу свом уметничком раду.

Па ипак, лакше је замислити околности у којима ће Ноел Галагер јако заволети неки други бенд него оне у којима Рејдиохед праве значајну каријеру без узора у ливерпулској четворци.

Но, чињеница да "Јуче" побуђује жустре расправе само потврђује да је ова романтична комедија смештена у околности једне алтернативне музичке историје испунила свој циљ и поред врхунске забаве отворила и простор за полемику о заоставштини Битлса.

Последице по Бисти бојсе и Лепу Брену 

Кад је о филму реч, свакако да би свет без Битлса био другачији.

Можда би непостојање песме "Хелтер Скелтер" спасило живот Шерон Тејт, спречило масакр Чарлса Менсона и учинило нови Тарантинов филм "Било једном у Холивуду" потпуно другачијим?

Свакако да не би било филмова као што је "Чепи" Нила Бломкампа у коме јужноафрички дует Ди Антворд играју саме себе у фикционализованој научнофантастичкој причи о роботима, свакако да би спотови Бисти бојса били много мање маштовити, питање је да ли би Бејонсе снимила "Лимунаду" – визуализацију свог албума емитовану пре неколико година на ХБО, и да бисмо Лепу Брену гледали у "Тесној кожи" и "Нема проблема", али не и у "Хајде да се волимо".

После дужег времена на репертоару имамо филм који заслужује пажњу и због утиска који оставља и због питања која отвара. У времену када су биоскопи преплављени филмовима насталим на бази идеја из других формата, појавио се један који црпи свој садржај из рокенрола али је по много чему управо повратак ономе што је свеже у начину размишљања.

Уосталом, сам Дени Бојл је одбио да снима 25. филм о Џејмсу Бонду да би урадио "Јуче", и у њиме оставио дубљи траг од оног који праве већ потрошене франшизе.

Важно је на крају напоменути – рокенрол на филму се буди, али обрни-окрени за разлику од прошлих времена када су биоскопске пројекције биле пут да нова музика дође до публике, сада су то музејске теме, реконструкције живота давно афирмисаних извођача и уживање уз старе песме. Формат рокенрол филма је оживео али изгледа да сам рокенрол још увек није.

Бојл и Кертис на неки начин говоре и о тој теми у овом филму.

Узмите све то у обзир када будете ових дана ишли у биоскоп.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(петак, 12. јул 2019, 14:14) - anonymous [нерегистровани]

odgovor Sale Vidikovac

Nije tačna tvrdnja da muzika Bitlsa ne izaziva kod današnjih mladih ljudi. Upravo suprotno. Raspitajte se u prodavnicama CD u Beogradu čije grupe muzički diskovi su i dalje najprodavaniji. Današnji klinci otkidaju na muziku Bitlsa. Pogledajte koncert grupe Best Beat (koja izvodi muziku Bitlsa) u Kolaracu i kako bebe i mala deca reaguju na njih. Muzika Bitlisa se i danas sluša i neki njihovi albumi (npr. Revolver) su i dalje neprevaziđeni i tehnički inovativni iako su snimljeni pre 50 godina. Jedina prava revolucija koja se desila u svetu (i posle koje ništa više nije bilo isto) bila je muzika Bitlsa. Svako poštovanje za različitost muzičkih ukusa i lično mišljenje ali činjenice se ne mogu ignorisati.

(петак, 12. јул 2019, 01:43) - Sale Vidikovac [нерегистровани]

@ @ Sale Vidikovac

Shvatanja umetnosti i ukusi su različiti tako da na tu temu zaista ne postoji nikakvo "objektivno utemeljeno mišljenje". Utoliko ste u pravu da moje, kao i vaše mišljenje, po definiciji nije "objektivno utemeljeno" jer to ni ne može da bude. A ima muzike (ne bendova već muzike, što je velika razlika jer i najslavniji bend može da izbaci đubre od muzike) koja je zaista za sva vremena i koja prolazi i kod današnjih klinaca kao i kod nas pre 50 godina. Tu uglavnom ne spadaju Bitlsi. A za vašu informaciju, iako sam ceo vek proveo u Beogradu, uopšte ne znam za taj "Balkan bend" i nikada nisam čuo nijednu pesmu od tog za vas poznatog benda. Očigledno imamo različite ukuse. Pozdrav.

(среда, 10. јул 2019, 11:45) - anonymous [нерегистровани]

@ Sale Vidikovac

Nisi vredan kritike jer iznosis misljenje neutemeljeno na bilo koji objektivan nacin. Sta bi bilo kad bi svi trosili vreme na kritiku ukusa. O tome se ne raspravlja. A koji je to bend za sva vremena, po tebi? Balkan bend?

(среда, 10. јул 2019, 04:35) - Sale Vidikovac [нерегистровани]

Beatles

Sa rizikom da budem kritikovan od mnogih, ali Bitlsi uopšte nisu bilu ni tako dobri ni tako važni ni tako "genijalni" kako ih neki opisuju. I da ih nije bilo, ne bi se dogodilo ništa. Oni su bili samo jedna u nizu klasičnih grupa iz tog vremena koje danas samo nešto znače nekim penzionerima, i ne izazivaju neke velike emocije kod današnjih mladih ljudi. Postoji muzika koja je za sva vremena i muzika koja ima ograničen rok trajanja. Bitlsi su klasičan primer muzike sa ograničenim rokom trajanja. Oni su danas beznadežno prevaziđeni. A šta o njima misle neki "marksisti" je još manje interesantno. Marksizam dokazano nije nauka, nego religiozno verovanje jedne prevaziđene (i veoma opasne destruktivne) sekte. Šta raspršeni ostaci te propale sekte misle o bilo čemu je danas beznadežno irelevantno. Zašto se oni uopšte pominju u ovom kontekstu?