Успон Бориса Џонсона: Шта је причао о Србима, Клинтоновој, Обами...

Било је то у Кардифу 16. јуна 1998. године. Европски самит се управо завршио, а са њим и председавање Велике Британије ЕУ, пише британски "Гардијан". Тони Блер држи прес конференцију а дописник "Дејли Телеграфа" из Брисела диже руку. Не поставља питање, већ коментарише. Блер каже: "Борисе, требало би да будеш премијер!" 21 годину касније, Борис Џонсон је нови становник Даунинг стрита број 10.

Када је објављено да је добио унутарстраначку битку, Џонсон је са бине поручио: "Сећате се оне мантре коју смо понављали у кампањи која се управо завршила? Вероватно се не сећате. Спровести Брегзит, ујединити земљу," и у шали додао, "победити Џеремија Корбина".

"Иако често делује карикатиурално, сваки потез, свака изјава, понашање је дубоко промишљено.То је човек који претендује на успех и победу у сваком такмичењу у којем учествује", каже алумниста Лондонске школе економије и социјални психолог Арсо Вучевић.

Разбарушена коса, необавезни изглед. Они који га познају кажу да је пажљиво градио такав имиџ. Изврће природни ред ствари, али је уз то и прави Енглез, и забаван је.

Биографија коју је написала некадашња сарадница из новинарских дана Соња Парнел зове се "Једноставно Борис: прича о плавокосој амбицији".

То је било видљиво још од студентских дана на Итону који је уписао као краљев стипендиста.

"На Твитеру кружи писмо за које се не зна да ли је аутентично, у коме професори на Итону описују Џонсона као аљкавог. Али, у исто време тај исти Џонсон је добио награде за знање класика и стипендију за Оксфорд" каже дописница РТС-а из Лондона Ивана Милорадовић.

Ту је тај дуалитет, разредни кловн и најнаграђиванији стипендиста, који се бесплатно школовао на најпрестижнијим британским школама.

На Оксфорду је био члан Балингдон клуба са Дејвидом Камероном, бившим премијером. Виђен је као клуб за бахату богату децу која се понашају на ивици вандализма, али Џонсон је у исто време био и председник оксфордске уније студената.

Отпуштен из Тајмса 

На Оксфорду је студирао и са другим будућим званичницима Конзервативне странке: Вилијемом Хејгом, Мајклом Гоувом и ривалом за место премијера Џеремијем Хантом.

За новине је писао још као студент, али прави новинар постаје у Тајмсу, одакле је неславно отпуштен, јер је измислио цитат.

Нову шансу добио је у Дејли Телеграфу чији је дописник из Брисела био шест година. Џонсон је сматрао да су дотадашњи извештаји британских дописника из Брисела били пристојни и досадно тачни. Један европски званичник је рекао, одговарамо на његове нападе, али наши одговори просто нису довољно забавни.

"Никада га нису занимали тачни подаци, волео је скандале, јер за њега новинарство је било политичка платформа", каже Ивана Милорадовић.

Његови текстови посејали су семе Брегзита, довели до оснивања прве партије за независност Уједињеног Краљевства, пре УКИП-а. Он је европскептицизам преотео левици. Маргарет Тачер га је обожавала, Џон Мејџор презирао, а последњи гувернер Хонг Конга назвао шириоцем лажних вести.

Умео је да Европску комисију прикаже као бирократско чудовиште које нуди апсурдне предлоге. Попут оног да има планова да се успостави полиција за банане, која би проверавала да ли су одговарајућег облика. Његови текстови постали су популарни, па би други британски дописници ишли трагом његових прича, али те трагове нису увек налазили.

Пут до градоначелника Лондона 

Године 1999. вратио се у Лондон и постао уредник Спектатора, листа наклоњеног Торијевцима. 2001. је постао члан парламента а 2008. успева да победи градоначелника Лондона, Лабуристу Кена Ливингстона. Остаје на челу града два мандата.

"Многи су мислили да нема шансе победити Кена Ливингстона, веома популарног градоначелника, некако се Џонсон наметнуо као кандидат и неочекивано победио", каже професор ФПН-а у Београду Небојша Владисављевић.

"Користио је сваку прилику за промоцију, личну и Конзервативне странке, па и за промоцију Лондона глобално," тврди Владисављевић.

Градоначелник је купио је јавност тако што је умео да делује рањиво и неозбиљно. Тиме је освојио кажу, и много жена. Ипак кад је требало био је веома озбиљан. Када су у Лондону избили нереди 2011. године, када се на лицу места појавио са метлом, звиждуци су се претворили у аплауз.

Што се тиче резултата, мишљења су подељења.

"Једном су питали саветника у Даунинг стриту, Хилтона, да каже по чему ће Џонсон остати упамћен као градоначелник осам година, и он је рекао да нема времена да о томе размисли да би могао да им да одговор", каже Арсо Вучевић.

"То је једно виђење. Друго је да је смањио стопу криминала, степен сиромаштва, убрзао изградњу јефтинијих станова. Пре његовог мандата четири до шест општина по сиромаштву међу првих 20 биле би лондонске, на крају није била ниједна," објашњава Вучевић.

Фактор Черчил

Године 2014. написао је књигу "Фактор Черчил" о свом политичком узору – неконвенционалном премијеру који је притом био и новинар. Књигу је касније промовисао и у Србији. У Србији је био и у време бомбардовања 1999.

"Он је важан и зато што је посланик за Аксбриџ и Јужни Рајслип. Део Лондона где живи стара емиграција, која је у земљу дошла после Другог светског рата. Као посланик има дужности које се односе на локалну заједницу и зна добро и животне проблеме српске заједнице у Великој Британији", објашњава Ивана Милорадовић.

Арсо Вучевић верује да Џонсон спада у ред најспрскије оријентисаних британских политичара.

"Почев од тога да се супротставио бомбардовању Србије 1999, бранио Србију од појединих аутора који су је оптуживали да је кривац за избијање Првог светског рата, преко доласка у посету Србији када је обилазио гробље Комонвелта и упутио тадашњем премијеру Вучићу позив да буде један од говорника на промоцији његове књиге. Има неку врсту уважавања Србије и њеног положаја", сматра Вучевић.  

Док је Камерон упозоравао јавност на штету по економију и политку у случају Брегзита, Џонсон је са колегама обилазио земљу у јаркоцрвеном аутобусу.

Урбани је мит да је пре одлуке којем ће се приклонити царству, послао Камерону СМС поруку у коме предвиђа да ће Брегзит бити смрвљен, као жаба под плугом. Убрзо је међутим, рекао новинарима, да је за излазак јер жели бољи договор за народ.

"Наводно је сматрао да је боље за Британију да остане у ЕУ, али је промовисао Брегзит да подигне личну популарност да би дугорочно постао шеф странке и премијер", каже Небојша Владисављевић. 

Како је постао министар 

Брегзит се десио, а Џонсон је био на корак од места премијера. Али због сукоба са сарадником Мајклом Гоувом ниједан није успео да дође на чело странке, па је изабрана Тереза Меј. 

И онда је баш Џонсона поставила за министра спољних послова. Зато су га звали политичким Лазаром, који устаје из мртвих. Необично место, јер га нису препоручивале раније изјаве.

Када је Обама рекао да је против Брегзита, Џонсон је казао да је реч о анимозитету његових предака према британском колонијализму, јер је председник Америке пореклом из Кеније. А за Хилари Клинтон да изгледа као медицинска сестра садиста у менталној установи.

И као министар имао је гафове. Изјавио је на пример, да жене у Британији не треба да носе бурке, јер личе на пљачкаше банака или на поштанско сандуче.

"Можда је најгори онај који је запечатио судбину оранско-британске новинарке Назанин Закари Радклиф која служи затворску казну у Техерану јер је лажно рекла иранским властима да иде у Иран да посети породицу", подсећа Ивана Милорадовић.

"Радила је за едукативни програм Би-Би-Си-ја, што је Џонсон признао. Најважније за тај мандат и оно што га чини слабим министром спољних послова је што се није бавио дипломатијом, већ су му очи биле упрте ка влади и борби са Терезом Меј и за тврди Брегзит", каже Ивана Милорадовић. 

Када је Тереза Меј показала шта је испреговарала са Бриселом, дао је оставку. Сан о Брегзиту написао је, умире, гуши га непотребна сумња у себе.

Припрема терена за премијерску трку 

После оставке Терезе Меј, ушао је у трку за премијера. Терен је припремила ултраскептична група Конзервативаца на челу са Џејкобом Рисом Могом, која је претила да се приклони странци Најџела Фаража ако Џонсон не уђе у најужи избор.

У данима пред избор, поједини министри су претили оставкама. Нису ни сви посланици одушевљени па су решили да новом премијеру унапред баце клипове у точкове. По недавно изгласаном закону, премијер не сме да распусти парламент да би лакше спровео Брегзит без споразума са ЕУ.

"Многи су подржали Џонсона у врху странке, не због става о Брегзиту, не због популарности у јавном мњењу. Сматрају да им је он најбоља шанса да остану на власти у наредном периоду", верује професор Небојша Владисављевић.

Сем Черчила, Џонсону је херој и Бенџамин Дизраели, још један британски премијер који је такође био новинар и који је постао један од најчувенијих британских премијера. Попео сам се уз масну шипку, говорио је Дизраели. Најбољи опис политичког пута Бориса Џонсона.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(субота, 27. јул 2019, 07:16) - Ukratko: [нерегистровани]

Novi Populista!

Nekad je Britanija bila pomorska sila,a sada im tone i poslednja lađa!

(петак, 26. јул 2019, 13:11) - anonymous [нерегистровани]

Небитно

Шта је говорио раније , сада је небитно. Док је премијер мора да слуша газде , иначе оде функција , а можда и глава. Ко мисли да премијер управлја В.Британијом , заиста је наиван.

(среда, 24. јул 2019, 09:34) - anonymous [нерегистровани]

Slicnost

izmedju Borisa Johnsona i Donalda Trumpa je ne samo izgledom (kosa plavocrvena, razbarusena) vec i u komunikaciji i retorici, potpuno razlicita od uobicajene.

(среда, 24. јул 2019, 07:21) - Dragan [нерегистровани]

Kao

Kao kada neko ne zna da vozi a dobije vozačku dozvolu, onda smo imate - joše jednu opasnost na putu više.

(уторак, 23. јул 2019, 23:02) - Marko [нерегистровани]

Korak napred

Ipak, neće on vladati sam ali je ipak dobro što će UK imati premijera ko razume Srbiju i ne gleda samo na nas sa mržnjom.