Ангела Меркел је "климатска канцеларка" само колико мора

Изјава немачкe канцеларке Ангеле Меркел да није питање да ли ће, већ како ће Немачка до 2050. године да постане климатски неутрална, подстакла је многе европске новинаре и аналитичаре да јуче промптно устврде да се догодио заокрет и да ће Немачка пристати на иницијативу француског председника Емануела Макрона да Европска унија до 2050. у потпуности елиминише емисију гасова који стварају ефекат стаклене баште. У свему томе постоји једно "али".

У говору на 10. Петерсбершком климатском дијалогу, на којем су били министри за заштиту животне средине из 35 земаља, канцеларка је додала да ће о свему расправљати у оквиру свог кабинета те да "ако пронађемо разуман одговор, можемо се придружити иницијативи".

"Таква климатска неутралност значи да нећемо у потпуности укинути емисију угљен-диоксида, али да ако има те емисије, морамо да нађемо алтернативне механизме да складиштимо угљен-диоксид или га компензујемо кроз различите мере као што је садња шума", рекла је Меркелова, која је само пре неколико дана на самиту лидера ЕУ у Румунији блокирала предлог девет чланица ЕУ да најкасније до 2050. ЕУ смањи ниво испуштања угљен-диоксида насталих нарочито сагоревањем фосилних горива на ниво колико вегетација може да апсорбује ове гасове.

Од 2011. када је после нуклеарне трагедије у Фукушими одлучила да Немачка крене у гашење нуклеарних електрана и прелазак на зелене и обновљиве изворе енергије, Меркелова је за многе постала "климатска канцеларка", а Немачка лидер када је у питању заштита животне средине.

Али ова репутација је полако али сигурно минулих година избледела, јер су њеним владама биле важније економија и миграције, а не екологија. Па се тако није одустало од одлуке да се исече једна од најстаријих немачких шума Хамбах само зато да би се отворио простор за један од највећих копова угља, чије сагоревање управо доводи до климатских промена.

Додуше, милијарде евра дате за прелазак на обновљиве изворе енергије нису бачене узалуд. То се можда најбоље видело 22. априла ове године.

То је био ускршњи понедељак у Немачкој. Изузетно сунчан али и ветровит дан. Идеалан за производњу струје ветрењачама и соларним плочама. И заиста тога дана из обновљивих извора произведено је довољно струје да у потпуности подмири енергетске потребе најјаче европске економије.

Проблем је што се ове године то догодило само тог дана. И то да је био нерадан дан те да већина индустријских погона није радила због ускршњих празника.

Реалност је да Немачка и даље зависи од термоелектрана на угаљ и да упркос све већем коришћењу енергије ветра и сунца, од 2009. није битније смањила емисију угљен-диоксида.

И даље је на емисији 900 милиона тона угљен-диоксида годишње, што је далеко највише у Европи. Суседна Француска има упола мању емисију, не само због мање индустријске производње већ и због тога што огроман део електричне енергије добија радом нуклеарки.

Да ситуација буде гора, Немачка неће успети, као да је признала и Меркелова, да испуни ни своје циљеве о смањењу емисије гасова до 2020.

А немачки Савезни ревизорски суд указује да је у последњих пет година на прелазак на обновљиве изворе енергије потрошено најмање 160 милијарди евра, али да су ови трошкови "у екстремној диспропорцији са резултатима".

Како онда са толиким улагањем, и једном од највећих цена струје за потрошаче, Немачка није успела више у постизању климатских циљева? Одговор, сматрају аналитичари, лежи у томе што је Ангела Меркел "климатска канцеларка" само колико мора.

Када је донела одлуку о постепеном укидању нуклеарки, то није пратила одлука о укидању термоелектрана и коришћења угља као енергента. Напротив, ветропаркови и соларни панели су широм земље ницали упоредо са постојећим прљавим термоелектранама.

То заправо није била искрена стратегија да се пређе на чисту енергију. Не, то је био одговор на тадашње узнемирење немачке јавности после хаварије у Фукушими изазване цунамијем.

С друге стране, немачка влада и владајуће политичке странке очигледно нису желеле да оштете ниједну компанију или гласача. Док се демохришћани плаше да би затварање термоелектрана на угаљ угрозило економски раст земље и индустријалце који их подржавају, социјалдемократе то плаши јер би то довело до знатног губитка посла радника, који су традиционално њихово бирачко тело.

Чак и јучерашњи обрт у реторици канцеларке Меркел многи сагледавају кроз призму избора за Европски парламент и настојања да се задовоље захтеви бирача. Наиме, резултати најновијег истраживања јавног мњења, објављеног у понедељак, показали су да немачки бирачи виде животну средину као тему број један, којом би требало да се њихови представници у европским институцијама баве.

Са листе од 16 тема, 34 одсто испитаника у Немачкој је за приоритет навело заштиту планете од климатских промена, а тек на другом месту је питање миграција.

Због тога не чуди што Меркелова хвали ђаке и студенте који организују протесте јер њихове владе недовољно чине у борби против климатских промена. Међутим, то и даље не значи да је спремна при крају своје политичке каријере да буде "климатска канцеларка" и више него што мора.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(петак, 17. мај 2019, 11:08) - Stevan [нерегистровани]

Nemačka se sprema da do 2038. godine zatvori sve ELEKTRANE NA UGALJ

Zaboravili ste da navedete da je Nemačka već odlučila da zatvori sve termoelektrane na ugalj najkasnije do 2038 godine, a da uveliko radi na tome da ovaj cilj postigne i ranije.

https://www.blic.rs/biznis/strategija/nemacka-se-sprema-da-do-2038-godine-zatvori-sve-elektrane-na-ugalj/thk93lx

(петак, 17. мај 2019, 10:36) - anonymous [нерегистровани]

zna se

Zato će nama kao jedan od uslova za ulazak u EU biti da smanjimo emisiju CO2 tj. da zatvorimo naše TE (a za gasne nećemo imati gasa) i onda uvozimo njihovu struju iz njihovih TE.

(четвртак, 16. мај 2019, 21:53) - Energetičar [нерегистровани]

Zabluda i prevara.

Nemačka je možda potrošila velike pare, ali sav taj novac je ostao kod njih, jer su do skoro bili najveći proizvođač vetrogeneratora i solarnih panela u eu. Ostale članice su primorali da uvode obnovljive izvore i fiding tarife, tako da su se debelo obogatili preko tuđih leđa. Kada su Kinezi postali konkurentniji sa cenom opreme, fiding tarife su naravno ukinute ili smanjene. Ceo sistem je smišljen kako da se prevare drugi. Briga za planetu je "zadnja rupa na svirali".

(четвртак, 16. мај 2019, 15:54) - Nasta [нерегистровани]

Jel

Samo da Nemacka i Francuska smanje emisije gasova i cela evropa ce da se preporodi. Ali naravno oni bi to da urade ali bi da neko drugi im to plati