Цвангирај напустио холандску амбасаду

Лидер зимбабвеанске опозиције Морган Цвангирај напустио је холандску амбасаду у Харареу, у којој је прошле седмице потражио уточиште, и вратио се кући, саопштио је данас представник холандског Министарства спољних послова.

Цвангирај је закључио да је ситуација сада мирна и да може да се врати кући, рекао је холандски званичник, пренео је радио Би-Би-Си.

Лидер Покрета за демократске промене затражио је уточиште у амбасади страхујући за сопствену безбедност пошто је претходно саопштио да, због насиља над његовим присталицама, неће учествовати у другом кругу председничких избора у Зимбабвеу, подсетиле су агенције.

Председник Зимбабвеа Роберт Мугабе био је, практично, једини кандидат у другом кругу избора у петак, а у недељу је проглашена његова победа и положио је заклетву, започевши шести мандат на месту шефа државе.

Цвангирај је, према саопштењу изборне комисије, у првом кругу избора био у предности над Мугабеом, освојивши нешто мање од 50 одсто гласова, колико је потребно за победу.

Западне земље, УН и Заједница за развој југа Африке оцениле су да избори у петак нису били слободни и правични и да њихов резултат, стога, није легитиман.

Јужноафрички медији су, у међувремену, известили да су Мугабе и Цвангирај, уз посредовање Јужне Африке, на домак постизања споразума о влади националног јединства.

План подразумева да Мугабе и Цвангирај заједнички раде на спровођењу споразума њихових странака, постигнутог у јануару, који обухвата нови устав и друге реформе, наведео је дневник "Бизнис деј".

Извештај је објављен у тренутку када афрички лидери, на самиту Афричке уније у египатском летовалишту Шарм-ел-Шеику, расправљају о кризи у Зимбабвеу.

 Бити Роберт Мугабе

У тренутку политичке нестабилности у Зимбабвеу, Би-Би-Си преноси сећања последње новинарке која није пореклом из Зимбабвеа, Хајди Холанд, а која је успела да добије интервју од Роберта Мугабеа.

Хајди Холанд је аутор књиге "Вечера са Мугабеом"

"Појавио се на прагу резиденције и зурио у мене.

Чула сам од његове рођаке да користи тишину као оружје да узнемири своје непријатеље и буде сигуран да нико не зна о чему размишља.

Када сам коначно села преко пута њега, приметила сам огроман натпис - Мугабе је у праву, а он се извинио што сам чекала у хотелу у Харареу пет недеља.

Лице му је безизражајно, и вероватно зато што нема бора ни од смеха ни од туге, изгледа као да нема 84 године.

Смејао се урнебесно када сам  му испричала анегдоту о Леди Мери Соумс, удовици последњег гувернера Родезије.

Рекла ми је да су јој пријатељи казали да пошаље писмо протеста Мугабеу, са којим се некада и дружила, а она им је објаснила да је довољно што га је скинула са листе гостију које позива за Божић.

Први пут сам га упознала 1975. пре него што је прешао границу оног што је тада била Родезија ка Мозамбику, да води рат против владавине шачице људи.

Дошао је на вечеру код мене, не због мене, већ због стручњака за право са којим сам се дружила.

Био је тих и пријатан, и одвезла сам га на аутобуску станицу. Следећег дана ме је звао из говорнице да види да ли је све у реду, тако да је  насупрот својим ватреним говорима, деловао као прилично тих човек.

Када смо причали о злогласном отимању земље, рекао је да је та земља одузета енглеским фармерима, и ставио до знања да Велику Британију сматра издајником.

Напоменула сам да је његова политика довела до колапса економије, он је устао, а из очију су му севале варнице:

"Наша економија је сто пута боља од просечне афричке економије. Која је земља добра као Зимбабве? Само нам фали нешто робе на полицама!"

број коментара 0 Пошаљи коментар