Асанж, смрт и њени хирови

Седам година боравка оснивача "Викиликса" Џулијана Асанжа у Амбасади Еквадора у Лондону пратиле су многобројне контроверзне смрти његових адвоката и сарадника. Неразјашњена је остала и улога Еквадора у ускраћивању комуникације Асанжу са спољним светом као и боравак ван подрумских просторија зграде амбасаде.

После хапшења Џулијана Асанжа у Лондону, британске власти саопштиле су да је оно "плод дугогодишњег дипломатског напора". Део тог процеса била је и посета еквадорског председника Лењина Морена Лондону јула прошле године.

Еквадорски председник је званично, као једини шеф државе у инвалидским колицима, говорио на глобалном самиту о особама са инвалидитетом. Незванично, наводили су тада британски медији, састао се са британским министром за Европу Сер Аланом Данканом како би утврдио последње детаље договора, којим би Асанжов политички азил престао да важи.

Морено је тада оснивача "Викиликса" назвао "трном у оку". Сер Алан - "бедним малим црвом".

Џулијан Асанж изгубио је приступ Интернету марта 2018. године. У међувремену председник Морено је са званичницима Пентагона договорио тешњу сарадњу. Медији су прошлог лета извештавали да Вашингтон прети блокадом новог зајма ММФ-а Еквадору уколико Асанж буде наставио да ужива гостопримство у амбасади.

У октобру прошл године Еквадор је додатно заоштрио однос према Асанжу кресањем буџета за његов боравак у амбасади у Лондону. Главни и одговорни уреник "Викиликса" Кристин Храфнсон рекао је новинарима да су еквадорске власти тајно снимале Асанжове састанке са адвокатима и лекаром.

Круг смрти око Асанжа

5. фебруара 2016. године Џулијан Асанж последњи пут је уживо виђен у јавности, на балкону амбасаде Еквадора у Лондону. Повод за његов редак излазак на свеж ваздух, јер су за њега Еквадоријанци, из безбедносних разлога, резервисали подрумске просторије без природног светла, била је одлука Уједињених нација, коју је Асанж тада назвао "слатком и непобитном победом за њега, његову породицу, а и за независност Светске организације".

Наиме, радна група УН за произвољни притвор закључила је тада да је Асанж подвргнут управо том нелегалном начину лишавања слободе и позвала Велику Британију и Шведску да дозволе оснивачу "Викиликса" да се слободно креће.

Иако је ова одлука правно обавезујућа, Лондон и Стокхолм су је одбацили. Британија је уложила жалбу, а Асанжов правни тим тада најавио да ће се позвати на Конвенцију Светске организације против мучења.

16. априла 2016. године британски адвокат Џон Џонс бацио се под воз у северном Лондону. Овај правни заступник Џулијана Асанжа, који је носио титулу Краљичиног саветника, што је највиша адвокатска титула у Великој Британији, описиван је као брилијантан.

Но, пре смрти се добровољно пријавио на психијатријско лечење у приватну болницу Најтингејл. Иако му је непосредно пред смрт промењена терапија, болничарка га је пустила да сам оде у посету породици.

Џонсова мајка, која се са њим срела у оближњем парку, била је запрепашћена стањем сина, који "је био изузетно мршав и тресао се".

Супруга је опет била запрепашћена што су га у том стању пустили да изађе из болнице. Судски вештак је током истраге Џонсове смрти потврдила да је се он заиста сам бацио под воз, о чему постоји видео запис, али не и да је био свестан шта чини.

То је навело Асанжа да закључи да је један од његових главних бранилаца умро не својом вољом.

У Америци, правни ослонац "Викиликса" био је Мајкл Ратнер. О оснивачу Центра за уставна права могли би да се напишу томови.

Он је први човек, који је тужио чак три америчка председника - Роналда Регана, Била Клинтона и Џорџа Буша млађег за којег је неуморно тврдио да је вршио обавештајни надзор без судских налога, одобравао мучења, погрешно информисао Конгрес о рату у Ираку и кршио део Устава, који се односи на раздвојеност извршне и законодавне власти.

Ратнер је основао и Адвокатску комору за Гвантанамо беј. Око 500 адвоката ове коморе бесплатно је заступало осумњичене терористе, затворене у америчкој војној бази Делта на Куби.

Предавао је на Универзитетима Колумбији и Јелу. Преминуо је 11. маја 2016. године од рака. Тиме је Асанж изгубио много више од члана правног тима. Изгубио је врхунског правног стручњака неукаљане репутације у САД чија реч носи огромну тежину на суду.

То није био и једини губитак за Аустралијанца те године. 22. октобра од канцера плућа преминуо је Асанжов ментор Гевин Мекфајден.

Оснивач Центра за истраживачко новинарство у Лондону, као и Комитета за правну одбрану Џулијана Асанжа, Мекфајден се деценијама залагао за узбуњиваче.

Овај Американац, коме је Лондон постао друга отаџбина, за собом је оставио низ историјских документарних филмова од рата У Вијетнаму, контрареволуције у Никарагви, расних немира у САД, нереда на чувеној конвенцији америчке Демократске странке у Чикагу 1968. године, па све до сарадње са редитељем Мајклом Маном на филму "Инсајдер", приче о узбуњивачу у редовима дуванске индустрије Џефрију Виганду.

"Што више знамо, у већој мери можемо да контролишемо догађаје или их зауставимо. Догађаје треба разумети, не треба се због њих смејати или плакати", говорио је Мекфајден.

Подестини имејлови

Одласком Мекфајдена се међутим не завршава круг смрти у Асанжовом окружењу. 10. јула исте године у Вашингтону гине Сет Рич, двадесетседмогодишњи припадник Националног конгреса Демократске странке.

Ричу је пуцано у леђа на путу до куће те вечери. Полиција је објавила да је била реч о пљачки, мада чак ни новчаник није украден. Британски "Дејли мејл" Рича је описао као алкохоличара што је оповргнуо власник бара у којем је млади званичник Демократске странке редовно пио кафу. То је чинио и у ноћи када је убијен.

Најзад, медијима је требало времена да објаве да Рич није био било ко, већ директор одељења Демократске странке за проширење бирачког списка и високи стручњак за информационе технологије.

На Ричово убиство Асанж је 10. августа 2016. године реаговао обећањем да ће "Викиликс" свакоме ко буде пружио информације у вези са тим злочином дати награду од двадесет хиљада долара.

Холандска телевизија је тим поводом интервјуисала Асанжа и питала га шта тиме жели да сугерише.

"Желим да сугеришем да наши извори преузимају ризике и да су забринути када виде да се овакве ствари догађају", одговорио је Асанж. Интернет је потом експлодирао.

Закључак поштовалаца "Викиликса" био је да је Сет Рич био Асанжов извор за 30 хиљада имејлова америчке Демократске странке, које је "Викиликс" објавио и који су довели до низа оставки у врху те партије, а јавности указали да је руководство недвосмислено подржавало Хилари Клинтон науштрб њеног унутарстраначког противкандидата за председничке изборе, левичара Бернија Сандерса.

Наводно, Рич је, као Сандерсов следбеник, био озлојеђен због намештања унутарстраначких избора у корист Клинтонове, те је сам инкриминишуће податке доставио "Викиликсу". Асанжова организација, позната по доследној заштити својих извора, то је демантовала. Али, спекулације су остале.

7. октобра 2016. Године "Викиликс" је објавио имејлове Џона Подесте, шефа кампање Хилари Родам Клинтон. Демократска странка у САД верује да је Подестин сервер хакован у марту те године и да иза те акције стоји група "Фенси бер", блиска руским обавештајним службама.

Независни сајбер експерти оценили су имејлове као аутентичне. Шта год ко мислио о Хилари Клинтон, оно што се не може негирати јесте да су открића "Викиликса", која су цурила током целог октобра, а посебно имејлови, који су се односили на њене говоре пред моћницима Вол стрита, као и њен однос са Саудијском Арабијом и Катаром, допринели њеном изборном поразу.

"Доказ живота"

У јеку предизборне кампање у САД, у Лондону је 16. и 17. октобра 2016. године боравио државни секретар Џон Кери. Главна тема посете биле су додатне санкције Вашингтона и Лондона против режима сиријског председника Башара ел Асада због хуманитарне ситуације у Алепу.

Другог дана Керијеве посете еквадорска амбасада прекида Интернет везу Џулијану Асанжу. Дан касније "Викиликс" оптужује Џона Керија да је извршио притисак, који је њиховог лидера одсекао од света.

И не тоне само Асанж у сајбер мрак, већ у периоду од 18. до 21. октобра долази до неколико прекида струје у центру Лондона.

21. октобра источно-лондонски аеродром "Сити" евакуисан је због сумњи у напад хемијским оружјем. Једна особа је ухапшена зато што је на аеродрому оставила контејнер са "супстанцом која изазива мучнину".

У истом периоду, пасионирани посматрачи еквадорске амбасаде и обожаваоци Џулијана Асанжа пријавили су појављивање мистериозног црног комбија, као и ометање и заплењивање мобилних телефона. Њихови наводи нису потврђени.

Сајбер простором почеле су да лете спекулације о томе да је Џулијан Асанж отет. Неки хакери су се чак клели да су пратили авион, који је наводно киднапованог Асанжа пребацио у војну базу "Смитфилд" недалеко од престонице Северне Каролине, Шарлота.

Уље на пожар гласина додао је и сам "Викиликс" твитовањем пет мистериозних кодова, које су обожаваоци протумачили као "код мртваца", који, у случају Асанжове смрти доводи до аутоматског објављивања свог материјала ове организације.

Чак је и часопис "Тајм" посветио чланак овим гласинама, а телевизијско гласило америчке деснице мрежа Фокс њуз 18. октобра објавила је, а затим убила причу о томе како Асанж "само што није ухапшен".

Но, све те вести и спекулације једва да су примећене у вртлогу завршнице председничке кампање у САД. Није само Асанж погођен лондонском помрчином. Британски министер финансија Филип Хамонд истих дана издвојио је 1.9 милијарди фунти за сјабер безбедност оптуживши "стране актере" за развој техника, која угрожавају британске "аеродроме и електро-енергентску мрежу".

Неколико дана пред гласање у САД, 4. новембра, сајт "Викиликса" је пао први пут у историји. Уочи председничких избора, са тог сајта је нестало око 700 Подестиних имејлова.

Ускоро је организација саопштила да је запослила 21 новог модератора. Спекулације да је "Викиликс" преузела трећа страна, а да је Асанж мртав или заробљен, подгрејао је и твит од 25. новембра саме организације у којем се Асанжови обожаваоци моле да престану да од Викиликса траже "доказ живота".

Коначно, 15. децембра 2016. године Џулијан Асанж дао је телефонски интервју водитељу Фокс њуза Шону Хенетију. Обожаваоци су добили жељени "доказ живота".

Асанж је тада негирао да било која држава, па и Русија, стоји иза проваљивања у Подестине имејлове.

Поново је говорио о смрти Рича и о свом правном положају. Обавестио је Хенетија да се свако и све може хаковати. Посебно је интерсантан Асанжов одговор на питање да ли би објавио и шкакљиве податке о Доналду Трампу.

"Уколико Доналд Трамп током свог мандата створи много унутрашњих непријатеља, и он би могао да се за четири године суочи са нечим сличним", одговорио је Асанж.

број коментара 0 Пошаљи коментар