Европска унија уместо Француске у Савету безбедности?

Немачки предлог да суседна и партнерска Француска своје место у Савету безбедности Уједињинех нација уступи Европској унији довео је до нове провере европског јединства и идеје заједничке будућности.

Француска и Немачка су стубови Европске уније, а њихову одговорност за будућност организације појачао је Брегзит. Зато је француски председник Емануел Макрон недавно изнео своју визију будућности Европе.

Уследила је реакција из Немачке. Наследница канцеларке Ангеле Меркел на месту шефа Хришћанско-демократске уније, Анегрет Крамп Каренбауер види будућност Европске уније у јачању и одбрани европског животног пута са друштвеним и политичким моделом различитим од оних у Кини, Сједињеним Државама и Русији.

Одбацила је предлог председника Макрона о колективизацији дугова чланица еврозоне, успостваљању социјалног система и минималних плата на европском нивоу.

Истовремено је затражила да Француска своје место у Савету безбедности Уједињених нација уступи сталној јединственој европској столици у овом органу надлежном за одржавање мира у свету. И то је тачка неслагања европских партнера.

Реформа Савета безбедности Уједињених нација је тема којом се деценијама баве стручњаци међународних односа. Главни аргумент је тај да је светску организацију после Другог светског рата формирало 50 држава, а данас их је четири пута више и да су у Савет безбедности ушле државе најзаслужније за победу над чланицама Тројног пакта – Сједињене Државе, Велика Британија, Француска, Русија и Кина.

Како је расла економска моћ Немачке и Јапана, али и Бразила, ове земље су тражиле своје место. Чињеница је да данас у Савету безбедности није окупљена она релативна економска и војна моћ која може да наметне озбиљнију врсту колективних мера, тврди професор Обрад Рачић у својој књизи "Уједињене нације између моћи и права".

С друге стране, упркос заједничкој спољној и унутрашњој политици Европске уније, ипак постоје размимоилажења, тако да је питање како би се усагласиле и изнеле јединствен став у Савету безбедности.

Уз то, за измену делова Повеље потребна је двотрећинска већина држава чланица Уједињених нација укључујући пет сталних чланица Савета безбедности. Али, оне љубоморно чувају своје право вета, па и Француска, а прерасподела захтева нови међународни поредак заснован на другачијој констелацији снага у свету.

број коментара 1 пошаљи коментар
(петак, 15. мар 2019, 11:11)
anonymous [нерегистровани]

Другим речима..

.. Немци преузимају место сталног члана СБ-а и право вета.