Како капитал реагује на нестабилност у Великој Британији

Рок за излазак Велике Британије из Европске уније је 29. март, али је ситуација неизвесна. За несаницу је и више него довољно знати како на овакву нестабилност реагује финансијски капитал.

Две недеље уочи планираног дефинитивног изласка из Европске уније, несаница са обе стране Ламанша. Због брегзита не спава директор Банке Енглеске, а због премијерке Терезе Меј ни председник Европске комисије Жан Клод Јункер.

Док се почетком недеље дешавала историјска политичка криза у британском парламенту, премијерка се у Стразбуру састала са председником Комисије Јункером, европским преговарачем за брегзит Мишелом Барнијеом и председником Европског парламента Антониом Тајанијем. Успела је да добије законски обавезујуће измене које јачају и побољшавају споразум о повлачењу из Уније и политичку декларацију.

Ово је посебно значајно јер се већ постојећем споразуму са Европском унијом додаје заштитни механизам којим се гарантује да ће граница између Републике Ирске и Северне Ирске остати отворена. Ово је био последњи покушај да премијерка Меј добије подршку британских посланика. Председник комисије Јункер рекао је да неће бити треће шансе.

Ипак, њен план је одбијен, као и 15. јануара. У том случају, премијерка је већ најавила гласање о изласку "без договора" 29. марта.

"И даље верујем да је најбољи исход за Велику Британију да изађе на уредан начин, са споразумом", рекла је Мејова.

Ако посланици крајем марта одбаце сваку понуду, онда би, истог или наредног дана имали прилику да гласају о одлагању датума Брегзита. Премијерка је поменула "кратко продужење" од два до три месеца. Чак и када би се усвојио споразум, било би потребно тзв. "техничко" одлагање од неколико недеља, како би Парламент изгласао додатне законе.

Европљани су подељени по питању одлагања, а за одобрење потребна је сагласност свих двадесет седам чланица. О томе ће се разматрати вероватно следеће недеље на самиту Уније у Бриселу.

Како би се припремили за исход Брегзита, око 275 банака и других финансијских институција пребацило је милијарду евра из лондонског Ситија у остатак Европе, као и око 5.000 запослених, објавио је пре неколико дана Институт за нове финансије.

Главна дестинација је Даблин, престоница Републике Ирске, где су се сместиле компаније за ризични капитал и хеџ фондове, док су се инвестиционе банке усмериле ка Франкфурту.

У подељеној Великој Британији застој у регулисању Брегзита, за једне је најгора варијанта, за друге последња шанса да се, излазак из Уније, ипак спречи.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(четвртак, 14. мар 2019, 12:50) - Zoran Australia [нерегистровани]

Zasto je Brexit bolji za VB


Velika Britanija je osnivac Komonvelta (en. Commonwealth) udruženje nezavisnih suverenih zemalja sveta od kojih su vecina nekadašnji clanovi Britanske imperije kojih trenutno ima 53, a medju njima su Indija, Kanada, Australija, Novi Zeland,Pakistan itd...
Zemlje Komonvelta zajedno imaju 1,9 milijardi stanovnika a to je oko 30% svetske populacije. Za VB je mnogo vaznije biti u Komonveltu nego u EU.
Primer:VB uvozi 95% vina van EU i za to mora da placa dodatni porez iz Australije 30% dok su za ona iz EU, Francuske, tax free.
Za VB je mnogo veci benefit Brexit nego ostanak u EU samo sto mnogi u Srbiji to ne mogu da vide.

(четвртак, 14. мар 2019, 10:46) - anonymous [нерегистровани]

EU

ko nije u eu kao da i ne postoji.ovo je dobro za nemce da bez borbe uzjasu na celo eu.