субота, 13. мар 2010, 16:25 -> 16:53

Билт осудио резолуцију шведског парламента

Билт осудио резолуцију шведског парламента Шведски парламент усвојио резолуцију којом су масовна убиства Јермена у Отоманском царству током Првог светског рата означена као геноцид. Министри спољних послова Шведске и Турске осудили одлуку праламента.

Министри спољних послова Шведске и Турске, Карл Билт и Ахмет Давутоглу, осудили су усвајање резолуције у шведском парламенту, којом су масовна убиства Јермена у Отоманском царству током Првог светског рата означена као геноцид.

Билт је на неформалном састанку европских шефова дипломатија, ком присутствује и турски министар спољних послова, изјавио да је узрујан због гласања у шведском парламенту и забринут да би то могло да утиче на турско-јерменско помирење.

"То је за жаљење, јер сматрам да нема сврхе политизовати историју. Нас интересује помирење, а овакве одлуке могу да повисе, а не снизе тензије", рекао је Билт новинарима у Сариселки, граду на северу Финске.

Давутоглу је рекао да Турска неће ћутати и стајати по страни уколико и друге државе означе убиства Јермена 1915. године као геноцид, додајући да на тај начин не може да се изврши притисак на његову земљу, пренео је Ројтерс.

"Нећемо ћутати, а за сваки случај понаособ одговорићемо различитим мерама", истакао је турски шеф дипломатије.

Премијер Турске Реџеп Тајип Ердоган оценио је јуче у Истанбулу да би усвајање резолуције у шведском парламенту могло да угрози мировни процес између Турске и Јерменије.

Повучен амбасадор из Стокхолма

Анкара је повукла на консултације амбасадора из Стокхолма пошто је шведски парламент пре два дана усвојио резолуцију, недељу дана пошто је Турска повукла и амбасадора из Вашингтона, након што је Комитет Представничког дома америчког Конгреса за спољна питања усвојио необавезујућу резолуцију којом су убиства Јермена у Отоманском царсту проглашена геноцидом.

Турске власти прихватају да је за време распада Отоманског царства, 1915. године, убијен велики број Јермена, али не и да је било милион и по жртава, нити да је то био геноцид, како тврде у Јеревану.

Анкара и Јереван сложили су се прошле године, после готово 100 година непријатељства, да успоставе дипломатске односе и отворе границе, али споразум још није ратификован у парламентима две земље, а владе оптужују једна другу за покушај преправљања текста.

Да би се усвојио мировни споразум Турска захтева да се јерменске снаге повуку из спорне области Нагорно-Карабах у Азербејџану, већином настањене Јерменима.

"Нож у леђа"

Парламенти других држава, међу којима су Француска, Русија, Грчка, Немачка, Белгија и Канада, усвојили су сличне резолуције, а Турска је сваки пут привремено прекидала трговинску, одбрамбену сарадњу и друге односе.

Турци су се осетили посебно погођеним одлуком парламента Шведске, која снажно подржава настојања Турске да се придружи Европској унији.

У турским медијима појавили су се наслови попут "Наш 'пријатељ' Шведска забола нам је нож у леђа једним гласом" или "Ускоро неће бити више турских амбасадора нити стране земље коју ће наши званичници моћи да посете".

Предлог резолуције су поднеле шведске опозиционе партије, Левица, Зелена партија, Социјалдемократска радничка партија и неколико посланика из редова Либералне народне партије и Хришћанско-демократске партије, а за резолуцију је гласао 131 посланик, док се против изјаснило 130.

 << >> 
1