Три "да" спасило и продужило 12 живота

Од почетка године три "да" и 12 спасених и продужених живота трансплантацијом. Током целе прошле године, било је петнаест сагласности породице, од почетка ове године већ три за донирање органа.

У овом тренутку око 2.000 људи чека на трансплантацију срца, јетре плућа, бубрега.

Од почетка године урађено је 12 трансплантација: пресађено је шест бубрега, три јетре, две рожњаче, а један 15-годишњак добио је срце - и то је прва педијатријска трансплантација срца у овој години.

Анестезиолог Наташа Петровић из Тима за трансплантацију јетре Ургентног центра каже да су пацијенти добро и да се навикавају на своје нове органе, на нови живот.

Према њеним речима, у питању су млади и радно способни људи и очекује да ће се вратити нормалном животу.

Докторка је навела да је инсуфицијенција јетре и бубрега повезана са великим инвалидитетом и да такви пацијенти "не дочекају неке велике године".

Зато је важно повећати свест о значају донирања органа. 

Истиче да је пет донора за месец и по дана дало сагласност у тренуцима ненадокнадивог губитка не мислећи само на себе, на своју тугу и несрећу, него и на друге људе и њихову муку.

"Не могу ни да замислим колико је то тешко и у име свих трансплантираних пацијената ја им се неизмерно захваљујем", рекла је докторка Петровић.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(недеља, 26. јан 2020, 15:24) - Valerio Moralbito [нерегистровани]

Imao sam

nesrecu da mi se rodi dete sa daunovim sindromom. Odbacio sam ga i pozeleo da se nije rodilo.Zeleo sam normalno dete.Dete je umrlo nakon godinu dana prirodnom smrcu.Mislite da sam se bolje osecao?Ne.Osecao sam krivicu jer sam ga odbacio. Grizu savesti kao da sam ga ubio.Pao sam u tesku depresiju koju je potpomoglo konstantno prebacivanje bivse supruge zbog toga sto sam odbacio "njeno dete" i tako, sve do razvoda.Pet psihijatrijskih hospitalizacija.Sada zamislite kada nekome od onih roditelja koji podlegnu pritisku "lekara" u "тренуцима ненадокнадивог губитка" pa pristanu da im "mozdano mrtvo" dete ubiju.Kada majka ode na grob (uzimaju samo organe mladjih osoba) pa pomisli "kako je mome cedu bez srca, bubrega, joooj meni jadnoooj"? Onda pocne trvenje sa supruznikom jer je on prvi podlegao pritisku "lekara" i nju uspeo da ubedi da drugome "pomognu" tako sto ce do kraja zivota uzimati lekove da ne bio odbacio presadjeni organ, a sebi odmognu!Da li razmisljate o tome da normalni ljudi imaju savest, kajanje, da je pravo na zivot zagarantovano Ustavom?Da li je "korist" od transplantacija vredna stete koju cinite na drugoj strani?

(недеља, 26. јан 2020, 15:14) - anonymous [нерегистровани]

Molba

Da vratite mozdanu smrt a ne srcanu.Jer se moze desiti da se zivim ljudim pod dejstvom paralitickog gasa vade organi.