Уместо прераде, у Србији се гомила отпад

У Србији нема ефикасног надзора и контроле над управљањем индустријским отпадом, а има га све више, и опасног. Због свега тога трпи и државна каса - закључено је у извештају Државног ревизора. Упозоравају и на недостатке у систему одбране од поплава, као и у систему социјалне заштите.

Србија годишње произведе 11,6 милиона тона отпада. По становнику - тону и седамсто килограма. И док Словенци прераде скоро све, ми свега десетину.

"Било је око девет милиона тона у претходним годинама, сад је 11,6 и повећава се. То је број један. Број два, смањује се коришћење тог отпада, отпад који се повећава, остаје код произвођача. То је проблем, код тог отпада највећи део се односи на индустријски отпад, а највећи део на отпад који производи ЕПС односно Обреновац и Костолац", каже државни ревизор Душко Пејовић.

Институције не сарађују, дозволе за управљање отпадом треба преиспитати. Нема ефикасног надзора и контроле па су због увоза половних возила која брзо завршавају на отпаду, од 2014. до 2018. године приходи у државној каси мањи за 6,7 милијарди динара. Уместо да се пепелом граде путеви, он прави црне еколошке тачке.

"Ревизијом смо утврдили да Јавно предузеће 'Електропривреда Србије' није поступило по главном пројекту санације, затварања и рекултивације депоније пепела и шљаке, средње костолачко острво, јер депонија није затворена до јула 2015. године како је предвиђено главним пројектом. Напред наведено за последицу има да су две касете истовремено активне, па долази до развејавања пепела у околна насеља као и до емисије загађујућих материја са депоније пепела што представља ризик по животну средину и здравље људи", наводи Горан Чабаркапа из Сектора за ревизију.

У управљању отпадом нису није прописнао шта је чији задатак. Насупрот томе, у превенцији поплава имамо законе, али се не примењују довољно, а од почетка године шест пута смо проглашавали ванредну ситуацију и једна је још на снази.

број коментара 0 Пошаљи коментар