Реформа на чекању – ко неће у платни разред

Уместо следеће, нови рок за увођење платних разреда за више од 400.000 запослених у јавном сектору померен је за јануар 2021. године. Коме ово одлагање иде наруку и шта би требало урадити до почетка примене Закона о систему плата запослених у јавном сектору?

Пет година се чекају и још им није време. Увођење платних разреда поново је одложено. 

Министар државне управе и локалне самоуправе Бранко Ружић каже да се ради о веома комплексном, захтевном, финансијски, пре свега, осетљивом процесу који мора да буде изведен до краја тако да можемо поуздано да кажемо како ће реформа утицати на буџет и како на плату сваког запосленог.

"Ако имамо у виду да су овакви реформски процеси у другим државама припремани и имплементирани и дуже од десет година, онда треба и уважити разлоге због којих се једна овако озбиљна реформа ни у Србији не може спровести у тако кратком року. Нарочито што овом реформом не смемо да угрозимо буџетску стабилност постигнуту у претходном периоду", каже Ружић.

Овакви изазови су савладиви уколико има воље за то, верују у Фискалном савету.

"Увођење платних разреда треба спровести тако да се унутар расположивог фискалног простора за зараде у буџетском сектору плате боље исплаћују. Дакле, сам систем не мора да има велике или било какве фискалне трошкове и то није основни разлог за неувођење платних разреда. Не постоји ни права спремност да се они уведу", каже Владимир Вучковић из Фискалног савета.

Да ће кад-тад платни разреди заживети, не сумњају поједини економски аналитичари. Оцењују да је одлагање оправдано, јер треба решити низ проблема.

"Држава Србија, тј. Влада Србије, мора да се позабави још једном ствари, а то је да направи квалитетну систематизацију радних места, да се то лепо предвиди и да се уједначе занимања, односно послови у оквиру занимања, онда није тешко направити платне разреде", каже Љубодраг Савић, професор Економског факултета.

Ако се крене од затеченог стања и са идејом да се елиминишу неправде у прерасподели, Савић страхује да се можда у неким ситуацијама и код неких занимања може направити још већа неправда.

"Ми као грађани смо очигледно нестрпљиви, али рекао бих пре су нестрпљиви они који очекују да ће им се позиција побољшати увођењем платних разреда", каже Савић. 

Ко се радује платним разредима

То би значило да се платним разредима не радују они који имају нижи степен образовања, можда више искуства и солидну плату, а ишчекују их они са вишим степеном образовања, јер ће им школа обезбедити већи коефицијент. Хоће ли заиста тако бити?

"Било како било, 2020. година треба да буде година када ће се дорадити сви елементи система, важно је да буде систем свеобухватан, да укључи све запослене, да ниједан сектор не буде искључен, да се на праведан начин одреде коефицијенти", каже Вучковић.

Према његовим речима, уколико будемо имали систем платних разреда који се само тако зове, а нема све потребне елементе, боље је да се не уводе.

Платни разреди предвиђају да исти посао у свим јавним службама буде идентично плаћен, а дефинисан распон између најнижег и највишег коефицијента за зараде је један према 7,5.

Пре нас, платне разреде увеле су Црна Гора и Словенија, док је од тог модела обрачуна плата одустала Хрватска.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(субота, 07. дец 2019, 12:15) - anonymous [нерегистровани]

platni razredi

Prepisite od ujedinjenih nacija kako oni rade. Imate nomenklaturu zanimanja, platne razrede i napredovanje unutar razreda za svaku godinu. Postoji osnovna plata i dodatak koji je razlicit od zemlje do zemlje (kod nas od grada do grada) na osnovu troskova zivota. Na primer sudija u istom rangu treba da ima istu platu u svakom sudu u beogradu, ali u isto vreme vecu platu nego sudija u Pirotu zbog razlike u troskovima zivota (stan, hrana, komunalije) .