Сваки трећи петнаестогодишњак функционално неписмен

Српски ђаци на 45. месту ПИСА тестирања. Сваки трећи петнаестогодишњак у нашој земљи је функционално неписмен, односно стечено знање не зна да примени у пракси. Најпаметнији ђаци на свету, бар према ПИСА тестовима, живе у Кини и Сингапуру.

Више од 8.000 ђака из 222 школе у Србији прошле године решавало је задатке из читалачке, математичке и научне писмености. Први пут проверавала се финансијска писменост, а ученици су их, први пут, решавали електронски.

"Мени је лично било најтеже то што нисмо имали довољно времена. Можда ми је било тешко постојао је тест о финансијама, то се код нас не ради у школама, па нисам знала како да одговорим", каже Христина Антић, ученица трећег разреда Фармацеутске школе.

А одговори на тесту показали су да је испод нивоа математичке функционалне писмености 40 одсто ученика. Готово исто толико њих не задовољава ни минимуме у читалачкој и научној писмености.

"То су ученици који имају проблем да издвоје основну идеју у тексту, да идеју која је описана у тексту упореде с сопственим искуством", каже Марина Виденовић са Института за психологију.

У односу на боље пласиране ђаке из 44 земље, ученици из Србије заостају за око 50 поена. Прецизније - наши петнаестогодишњаци су на нивоу знања које у просеку имају тринаестогодишњи ђаци широм света. Да би достигли просек фали им, тврде упућени, бар годину и по додатног школовања.

Проблем изостанци

"Један од проблема јесу изостанци. Значи наши ученици у односу на ОЕЦД просек, знатно чешће изостају са наставе. Њих 47 одсто изостане са часова. Такође ми знатно чешће каснимо,  61 одсто ученика касни на час у периоду од две недеље. С тим повезан проблем јесте и вредновања школе. Подаци показује да сваки четврти учесник се неће сложити да је напоран рад у школи важан", каже Марина Виденовић.

"Како да се реши изостајење, када у томе учествују родитељи да би поправили успех, лекари јер олако дају оправдања и разредне старешине које лако правдају те ласове, упитао је Младен Шарчевић, министар просвете, науке и технолошког развоја.

"Замислите да сада урадите како треба, па избацили би трећину ђака", рекао је Шарчевић. 

Да би резултати били бољи, каже ресорни министар, улагања у образовање морају драстично да се повећају. Верује да ће реформа плана и програма образовања већ на следећем тестирању дати боље резултате. 

Тестови исти за све ђаке 

"Поента је да се дође до пројектне наставе, да се раде међупредметне везе у оквиру концепата који се уче. Инфраструктура школа је била катастрофа, то се подиже. Дошли смо до 10.000  дигиталних учионица, догодине 20.000, оне тамо треће године 30.000 То је процес. Ми овим темпом бићемо бољи сигурно 2021., али озбиљно бољи 2024", каже Шарчевић.

Тестови су исти за све ђаке широм света. А најбоље резултате, међу европским земљама, показали су ученици из Естоније.

Они припреме за школу почињу још у вртићу - од треће године. Школују се од седме до шестнаесте, док дужи школски стаж имају они који се спремају за студије. Књиге се не плаћају, а бесплатни су и ужина и превоз.

Готово све је онлине, па ђаци преко својих е-налога раде домаће задатке, различита тестирања, комуницирају с наставницима и ван школе.

број коментара 10 Пошаљи коментар
(петак, 06. дец 2019, 10:17) - anonymous [нерегистровани]

Zašto

Em u školi em nepismeni
Kako je to moguće, zar nisu đaci dovoljno pametni ili nastavnici ne rade svoj posao? Ne znam.

(среда, 04. дец 2019, 10:26) - Zivota [нерегистровани]

Ovo sigurno nije realnost

To da je Australija na 29 mestu iz matematike, (a pouzdano znam sta uce i koliko znaju), je potpuno nerealno. A nasi djaci se vracaju sa medaljama sa svetskih takmicenja. Kako to? Pa kao sto rece neko u komentaru, nema motivacije jer se ni na sta ne odrazava. Povezite takav test sa nekom ocenom u skoli i videcete potpuno drugacije rezultate. Pozdrav iz Australije.

(среда, 04. дец 2019, 10:07) - anonymous [нерегистровани]

re Losi djaci

To vam je zbog toga sto su to izuzeci kojima se drzava hvali i koji dospevaju kao takvi u medije. A sustina vam je ovo sto pokaze ovaj test. Kakav god bio.

(среда, 04. дец 2019, 08:12) - anonymous [нерегистровани]

motiv

Za ispravnost rezultata testiranja, vrlo je bitna motivacija.
Ako je nagrada kupus, zec ce imati mnogo bolje rezultate od macke, sto ne znaci da je pametniji.
Kako ste motivisali djake da se potrude na testu?
Anoniman test koji ne utice ni na sta?
Koliko vas ce se potruditi da popuni anonimnu anketu?
Stalno smo u prilici da citamo kako su nam djaci losi na ovakvim testovima, a osvajaju medalje na takmicenjima.
Napravite od PISA testa takmicenje, sa nagradama, pa da vidimo.

(среда, 04. дец 2019, 08:07) - anonymous [нерегистровани]

Praksa i teorija

Kod nas je sistem učenja katastrofa!
80% je teorija i 20% praksa.
Ako želimo bolji život treba menjati celokupan sistem školstva!

(среда, 04. дец 2019, 05:01) - anonymous [нерегистровани]

Loši đaci?

Zašto su onda svuda u vrhu ili prvi na svetskim takmičenjima?

(среда, 04. дец 2019, 02:36) - anonymous [нерегистровани]

kretenizam edukativnog sistema

a kako bi bilo da se konacno odustane od koristenja skolskih ustanova u svrhu ispiranja mozga?! 90% vremena kojeg sam proveo u osnovnoj i srednjoj skoli je bilo cisto gubljenje vremena! uciti o tamo nekom procentu crne metalurgije u 5om osnovne je van pameti! ili slusati nastavnicu geografije kako objasnjava da se reke zimi lede od povrsine ka dnu, jer u suprotnom sve bi ribe pomrle...i takvi su trebali nesto da me nauce?pokusaji da se "znanje" ugura deci u glavu, a da niko nije ni pomislio da nam objasni zasto bi moglo da nam zatreba, jos manje da nas zainteresuje..
deca su se oduvek delila na one kojima je trebao neki podsticaj, i na one koji bi nastrebali bez problema, a da rec nisu razumeli, kamoli zapamtili posle 3 dana...ljudi na zalost ni danas ne vide da je glavna svrha skole da nas ucini slugama!edukaciju u nasim skolama necete naci!

(среда, 04. дец 2019, 00:44) - miki [нерегистровани]

nije samo kod nas

Na zapadu je stanje još gore.

(уторак, 03. дец 2019, 23:00) - anonymous [нерегистровани]

praksa

bar dva dana sedmicno i to prakticno i problema nema.

(уторак, 03. дец 2019, 22:56) - anonymous [нерегистровани]

Zdrav razum

Nije poenta u onlajn ucioniaca nego u zdravorazumskom razmisljanju. Tu smo slabi zato sto su nam ciljevi losi.