Шарчевић о резултатима ПИСА тестирања: Озбиљнији помак очекујемо 2024. године

Министар просвете Младен Шарчевић истакао је да су водеће земље на листи ПИСА тестирања деценијама улагале у образовање, зато то чека и Србију. Умерени је оптимиста да ће се резултати поправити 2021. године, али озбиљнији помак очекује 2024. године, због реформи које су спроведене.

Младен Шарчевић је на конференцији за медије на којој су представљени резултати ПИСА тестирања ученика, према којима је Србија заузела 45. место, рекао да је доста тога урађено.

"Доста тога је већ урађено, реформа плана и програма кренула у школској 2018/19, и то за први, пети и први разред гимназија, док ове године по реформисаном програму иде други, шести и друга година гимназија", поручио је Шарчевић.

Додао је да је стигло време да се много више улаже у образовање и да буџети морају да се драстично повећају.

Наводи да су водеће земље на листи ПИСА тестирања деценијама улагале у образовање, зато то чека и Србију.

"Обезбедили смо средства из секторске буџетске подршке да можемо да кренемо у онај најважнији део реформе везане за обуке наставника. Овде је промена парадигме у начину преношења знања. Оно о чему стално говоримо, и то је суштина онога што Србија ради, да напустимо преношење садржаја и репродукцију истих. Поента је да се дође до пројектне наставе, да се раде међупредметне везе у оквиру предмета који се сада уче", рекао је министар.

"Инфраструктура школа је катастрофа била, то се подиже. Опрема и дигитална писменост наставника нису прелазиле 30 одсто. Значи обука само у заводима које се раде сваке године су огромне. Дошли смо до 10.000 дигиталних учионица, догодине 20.000, оне тамо треће године 30.000. То је процес. Први пут имамо озбиљна средства, скоро 900 милиона динара за куповину рачунара. Озбиљно се трудимо да се све редизајнира, обнови", додао је Шарчевић.

Сваки трећи ученик у Србији је функционално неписмен, научено не зна да примени у пракси –то су показали резултати ПИСА тестирања спроведеног прошле године. У нашој земљи је тестирано више од 8.000 петнаестогодишњака, углавном ученика првог разреда средње школе.

Испод нивоа математичке функционалне писмености је 40 одсто ученика, 38 одсто не задовољава минимуме у читалачкој писмености и 38 одсто у научној писмености – показали су подаци ПИСА теста. 

"Просечно постигнуће ученика у земљама ОЕЦД-а око 500 бодова, док у Србији на скали математичке писмености 448, на скали читалачке писмености 439, на скали научне писмености 440 бодова. У односу на 2012. годину, наша земља није направила значајну разлику, нема помака ни на горе, ни на доле", каже Марија Виденовић из Института за психологију.

Србија заостаје око 40 бодова за земљама ОЕЦД-а.

"Један од начина да се то приближи јесте процена да је потребно око годину дана, годину и по додатног школовања како бисмо ћту разлику успели да сустигнемо", истиче Виденовићева.

ПИСА тестирање се ради на сваке три године. Ђаци у Србији нису учествовали 2015. године због недостатка новца, а у 2012. години Србија је заузела 43. место од 65 земаља колико је тада учествовало.

ПИСА тестирање служи за процену квалитета знања које су ученици стекли током школовања, односно могу ли научено да примене у пракси.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(уторак, 03. дец 2019, 19:32) - anonymous [нерегистровани]

Pisa testovi nisu aksiom

Zašto niko ne porazmisli o tome da li je PISA testiranje adekvatna metrika za naše školstvo?

(уторак, 03. дец 2019, 19:12) - anonymous [нерегистровани]

Test

Hrvatska jadikuje jer su 29. a mi srecni sto smo 45. Slovenci 21.
Eto toliko.

(уторак, 03. дец 2019, 15:33) - Petar [нерегистровани]

Još malo pa penzija

Ministar će za 4 godine, kada navodno očekuje bolje rezultate, otići u penziju, zato je ovo samo kupovina vremena: nije dovoljno nabaviti računare, kad se zastareli sistem obrazovanja bazira na memorisanju činjenica i njihovoj prostoj reprodukciji, umesto kreativnog i kritičkog razmišljanja. Ali ta vizija je daleko od ministra koji je mentalno u 19. veku, pa je iluzorno od njega očekivati reformisanje prema zahtevima 21. veka, gde će dominirati kreativnost i socijalna inteligencija.

(уторак, 03. дец 2019, 15:09) - anonymous [нерегистровани]

skola

ma nema problema, vazno da idemo u "digitalnu" buducnost