Професорка Грујичић: Неопходни су нам ажурнији подаци о броју оболелих од рака

Незванични подаци, које је недавно обелоданила директорка Института за онкологију и радиологију Србије Даница Грујичић, показују да је у Србији током 2018. године од малигних болести оболело 58.000 особа. Подаци су добијени једноставним упоређивањем матичних бројева, објашњава за РТС професорка Грујичић. Неопходно је да имамо ажурније податке, истиче Грујичићева и напомиње да је званични податак, од 35.000 новооболелих од рака годишње, још из 2015! Јоше једном је указала и на потребу да Институт за онкологију добије нову, већу зграду.

Податак о 58.000 новооболелих од малигних болести узнемирио је јавност и упозорио на размере овог проблема.

Професорка Даница Грујичић је, гостујући у Дневнику РТС-а, објаснила да су подаци добијени са сервера, анализом података ИЗИС-а (Интегрисаног здравственог информационог система).

Институт за онкологију и радиологију Србије ИЗИС користи од фебруара 2017. године.

"Мој захтев је био једноставан, да се упореде матични бројеви различитих пацијената и да се види колико је то пацијента било 2018. којих није било 2017. године. Испоставило се да их је преко 58.000", објашњава професорка Грујучић.

Још један податак који упозорава: од преко 166.000 пацијената у 2017, њих 50.000 више нема у евиденцији за 2018. годину.

"Зашто је то важно? Сви ми који се бавимо онкологијом знамо да онколошки пацијент бар једном годишње мора да дође на преглед", указује Грујичећева.

Тешко је, међутим, установити да ли се та разлика од педесетак хиљада односи искључиво на пацијенте који су у међувремену преминули или су занемарили лечење.

"Потребно је да се направи једна добра анализа. Међутим, на крају 2019. године ми немамо податке Регистра за рак из 2016", указује професорка Грујичић.

Званични подаци стари пет година

Податак Института "Батут" да годишње од рака у Србији просечно оболи 35.000 људи је још из 2014. године. Већ подаци из 2015. показују да је новооболелих више од 38.000.

"Да ли заиста у данашње време компјутера и програма нама треба три године да анализирамо једну годину?! Ја само желим да институције брже и боље раде свој посао", поручује директорка Института за онкологију и радиологију.

ИЗИС је једини начин да се види шта се дешава у целој земљи.

"То су осигураници Фонда, то су наши држављани, то су они људи који се лече преко Фонда. Да ли их има који су се лечили у приватним клиникама? Не верујем, ако је било који пацијент морао да прође радиотерапију, он је морао доћи у терцијарну здравствену установу", објашњава професорка Грујичић.

У Институту се дневно на осам апарата зрачи 450 пацијената.

"Кад кажемо наш број, ови из Европе кажу да треба да дођу код нас да виде како се ради радиотерапија", наглашава директорка Института.

Утицај животне средине кључан за превентиву

Професорка Грујичић је небројено пута указивала на утицај животне средина и последице бомбардовања по здравље грађана Србије. Због тога сматра да би питање животне средине требало да буде у надлежности и Министарства здравља.

"Нама директно од животне средине зависи колико ћемо бити здрави, ако говоримо о превенцији. А превенција сада постаје све важнија - правовремено откривање тумора. Имате тумора код којих нема превенције, али имате масу оних локализација где можете на време да откријете тумор и да се пацијент излечи. Ако хоћемо тако, по мом дубоком убеђењу, министарство здравља и животне средине мора да буде једно и апсолутно да раде као једно тело", поручује Грујичићева.

Залагањем запослених у Институту, више се не чека на прегледе и операције. Због просторног ограничења, на хемиотерапију се чека месец дана. Због кварења апарата за зрачење који раде у три смене, на радиотерапију се чека око два месеца.

Поштовање протокола упркос проблемима

Упркос свим проблемима, на Институту се придржавају доказаних протокола, наглашава професорка Грујичић и истиче да се све постиже великим трудом лекара и сестара.

"Морамо се трудити да имамо најсавременију опрему, просторне услове који су једноставно неопходни да би се ти људи лечили како треба. Имамо за сада разумевање Министарства здравља и, надамо се, Канцеларије за јавна улагања да се направи нова зграда на на новом месту, по свим принципима 21. века", поручила је професорка Грујичић.

Процена је да ће за две године малигне болести постати најбројнија хронична обољења.

Професорка Грујичић, међутим, наглашава да циљ онкологије и јесте да се рак, уколико га није могуће потпуно излечити, преведе у хронично обољење које се контролише лековима и са којим пацијент може да живи.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(уторак, 03. дец 2019, 13:27) - mila [нерегистровани]

dr Grujičić

Doktorka je u pravu, ne možete govoriti o tome ako niste svakoga dana upućeni na bolesnike. Ovo je toliko očigledno , nema dana da neko ne oboli iz naše okoline, genocid su izvršili nad nama.

(уторак, 03. дец 2019, 11:11) - anonymous [нерегистровани]

profesorka

А, sta mislite koliki udeo medju obolelima u tim zemljama cine ljudi sa ovih i nama slicnih prostora?Osim toga, morate imati u vidu i broj stanovnika zemalja koje se porede.Kada su zivoti u pitanju ruzno je govoriti o brojkama i statistici ali ipak ne mozemo pobeci od poredjenja tih procenata.Broj stanovnika, broj obolelih i udeo u tom broju obolelih migratornog stanovnistva.Bilo bi dobro obratiti paznju.Profesorka je u pravu.Neko ko je decenijama u toj materiji, i pri tome ga u svetu cene po znanju i radu, sigurno itekako utemeljeno govori i iznosi podatke, zapazanja i stavove.

(уторак, 03. дец 2019, 10:58) - Горан [нерегистровани]

професорка

Осиромашени уранијум није разлог повећања броја малигних обољења.Могућност идентификације и класификације постоји, али лекари то не раде како треба.Заводи и Институти за јавно здравље се боре за тржиште након доношења наопаких закона и давања могућности приватним лабораторијама да раде у области јавног интереса.Успут, знам о чему говорим зато што и сам радим у здравству, додуше не у Србији али добијам извештаје и из Србије и могу само да чупам косу када их видим колико су нестручно урађени.

(уторак, 03. дец 2019, 10:15) - Svedska [нерегистровани]

Maligna obolenja

Imam puno postovanja za profesorku Grujicic.Pratio sam njene video klipove na netu.Ona uporno forsira tezu osiromasenog uranijuma.
Po statistici, u svedskoj se pojavljuju 65000 novih slucajeva malignih bolesti godisnje. Ova zemlja nije bombardovana osiromasenim uranijom. Covekova okolina je mnogo cistija nego u Srbiji. Priroda, reke, vazduh, sve je cistije.Pitam profesorku, kako je to moguce i koji je razlog toliko obolelih bez tih problema koje je ona navela?