И шут може бити ресурс, а зарада од њега скоро 500 милиона евра годишње

Процењује се да се у Србији годишње генерише око 100 милиона тона грађевинског отпада. Више од две трећине заврши на депонијама а могао би поново да се искористи.

Милиони тона бетона, цигле, црепа, земље одвозе се уз огромне трошкове на депоније. У Винчи је 73 одсто таквог отпада. У то се не убрајају бројна дивља сметлишта којих има у целој земљи.

"Ада Хуја, као једна од великих депонија и комуналног и грађевинског отпада, постаје јако проблематична за будућу градњу јер је тешко поставити шипове зато што је унутра и бетон и арматура и све и свашта, и то тло не може да се стабилизује", каже Аца Поповић из Привредне коморе Србије.

Око 80 одсто грађевинског отпада може се поново искористити. У скандинавским земљама и више од 90 одсто.

"Ми правимо бетон користећи природне сировине што данас представља нешто што је скоро па неприхватљиво и идеја је да заједнички пројекат свих нас буде да што мање користимо природне сировине, а што више рециклиране", каже доц. др Јелена Драгаш са Грађевинског факултета.

Додаје да су истраживања, али и светска пракса показали да је то могуће, али и корисно.

Материјал који остаје од рушења, адаптација, реновирања, реконструкција чини две трећине отпада у Србији, а у ЕУ једну трећину. 

"Суштина је да се што мање минералних сировина користи у изградњи нових објеката. У Европи постоји већ дуго времена забрана вађења шљунка и песка из река, они тако штите животну средину, а све друго што раде кроз обнову, рушење, кроз мењање разгледница града, у ствари се користи као нови материјал да би се заштитили природни ресурси", каже Дејан Бојовић из Српске асоцијације за рушење, деконтаминацију и рециклажу.

Зато се, каже, тај посао и зове "Урбано рударство".  

Према неким рачуницама, Србија би, уколико почне да рециклира грађевински отпад и употреби га као ресурс, могла да оствари добит од око 500 милиона евра годишње.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(недеља, 01. дец 2019, 08:59) - Beli [нерегистровани]

Gradjevinski sut

Imamo pepela iz termelektrana za 100 autoputeva, bacamo umesto da preradjujemo gradjevinski sut a da druge strane unistavamo zemljiste oko reka vadeci sljunak koji debelo placamo (cenom sljunka, cenom unistenog zemljita)
Na sve to se u danasnjem svetu gleda kao na primitivizam najvece vrste.
A sve nas to godisnje kosta mnogo stotine miliona eura. 

(недеља, 01. дец 2019, 01:09) - anonymous [нерегистровани]

Reciklirani beton

Idite u Rim, na Forum. Betonske gradjevine pozne Imperije gradjene su od recikliranih materijala. U preseku srusenog zida Maksencijeve bazikile jasno vidite lomljene cigle u strukturi betona, umesto krupnog vulkanskog kamena, koji je bio karakteristican za rane vekove Republike. Kamenolomi su vec bili isposceni, moralo je da se reciklira.
A da renesansni Italijani nisu toliko voleli da recikliraju (da grade od ocerupanih materijala starih rimskih gradjevina), danas bi se jos divili nekim izgubljenim antickim gradjevinama.

(субота, 30. нов 2019, 21:55) - anonymous [нерегистровани]

cg

500 miliona
ko je to izracunao ???