На арбајт у Немачку – лакше или теже него до сада

Нови закон који ће регулисати боравак у Немачкој, а који ступа на снагу у марту наредне године, предвиђа неке олакшице у запошљавању грађана Западног Балкана. Најпре убрзану нострификацију диплома, а потом и краће чекање на визе. Да ли то, међутим, значи да је у земљу најјаче европске економије добродошао баш свако?

"Немци траже раднике из Србије", "Још бољи приступ тржишту рада",  "Стручњаци вилкомен"-ово су само неки од наслова који су плавили медије, током прошле године када је Немачка усвојила закон о усељавању радне снаге.

Његова примена очекује се у марту, а како су нам рекли у немачкој амбасади у Београду, нови закон предвиђа убрзан поступак нострификације диплома о завршеном стручном образовању, као и брже издавање виза. Новина је и да ће онај ко жели да "на лицу места" у Немачкој тражи посао моћи да борави шест месеци, под условом да познаје језик.

"Немачка ће овим свакако бити на добитку, јер добија квалификован, високостручни кадар, који ће притом бити и млад, јер постоји ограничење да  особе које су старије од 45 година морају да испуњавају посебне услове“, каже Љиљана Павловић из Уније послодаваца Србије.

Они радну дозволу могу да добију једино уколико им уговор гарантује бруто зараду већу од 3.700 евра, како у старости, због премалих пензија, не би  пали на терет државе. Ипак, оно што највише радује немачке послодавце  јесте укидање клаузуле о давању предности радницима Европске уније.

То значи да ће убудуће моћи да запосле радника изван ЕУ, без потребе да  доказују да за то место нису успели да пронађу оног који живи у унији. Tој олакшици радују се и они који су међу најтраженијим у Немачкој - медицинско особље.

"То ће и психолошки да помогне нашим колегама у иностранству, јер заиста третирати се као особа из трећих земаља је некако и понижавајуће. Ако нисмо чланови ЕУ, ми се спремамо за ту ЕУ и од многи из ЕУ одговорно тврдим да смо образованији, едукованији, вреднији, способнији, одговорнији и стручнији", истиче Радмила Угрица, директорка Коморе медицинских сестара  и здравствених техничара Србије.

Тражени медицинари, машинци, грађевинци...

Да се Немци највише интересују за медицинаре и возаче, потврђује нам и директор Националне службе за запошљавање, која од 2013. године посредује у запошљавању домаћих радника у Немачкој. Истиче да су критеријуми до сада  били веома строги, али без обзира на поједине олакшице, не верује да ће се  мењати.

"Сама најава оваквог прописа не гарантује свакоме да добије њихове услове за улазак, боравак, да добије  радну визу. Тако да ја се не плашим масовности, земље у региону су суочене са истим појавама, тако да не мислим да треба да страхујемо да ће српско тржиште бити једина база за  којом ће немачки послодавци да исказују потребу", сматра Зоран Мартиновић, директор Националне службе за запошљавање.

Ипак, претпоставља се да ће још дуго у Немачку бити добродошли радници из области здравства, посебно за негу старих људи, грађевинци, машинци, електротехничари и наравно ИТ стручњаци.

"Они чак дозвољавају и онима без формалног образовања, лицима која су у области информационих технологија стекли искуство у трајању од пет година да дођу, тако да кроз неке такве поступке и уступке ви можете да видите да је њима потребан висококвалификован млад кадар који може да  утиче на развој њихове економије", истичу у Унији послодаваца Србије.

Са Балкана се 2018. године одселило више од 220.000 људи 

Што се директно рефлектује на српско тржиште. Иако је незапосленост у Србији смањена на 9,5 посто, чињеница је да грађани и даље напуштају земљу.

Држава не може да спречи никога да оде, али може да смисли начин како да  задржи становнике. Управо на томе ради Kоординационо тело за праћење токова из области економских миграција, чији је НАЛЕД члан.

"Суштина је да генерално унапредимо амбијент, да имамо боље тржиште рада, веће шансе за запошљавање, да имамо бољи систем образовања, да имамо боље услуге. Оно што су неки конкретни кораци на микронивоу то су олакшице за покретање бизниса, да немате сувише корака, да не пролазите кроз неку процедуру да бисте успешно пословали и зарадили", истиче Иван Радак из НАЛЕД-а.

А управо су због зараде многи кренули пут Немачке. И тај тренд ће се очигледно наставити. Само прошле године са Балкана у земље Европске уније одселило се 228.000 људи, од чега 51.000 чине грађани Србије. Највише њих, 16.000 отишло је управо у земљу најјаче европске економије - Немачку.

број коментара 17 Пошаљи коментар
(уторак, 03. дец 2019, 09:03) - anonymous [нерегистровани]

Курс Немачког

Јао, ти тек почињеш да учиш немачки, сећам се као да је било јуче!!

(недеља, 01. дец 2019, 07:54) - anonymous [нерегистровани]

Srbija

Drzava mora da radi na tome da skolstvo bude besplatno.
To je jedini i pravi nacin da se mladi ljudi zadrze u Srbiji.

(недеља, 01. дец 2019, 02:34) - anonymous [нерегистровани]

Besplatno skolovanje

Svako ko prica kako treba da se odradi drzavi besplatno skolovanje verovatno nije ni krocio na fakuktet. Za taj budzet studenti vredno rade i ostaju bez zivaca. Ko ce nama da vrati izgubljeno vreme pored knjige nekad i po deset sati dnevno?? Mi smo taj budzet zaradili, a isti se finansira od poreza koji nasi roditelju placaju tako da je studiranje na budzetu sve samo ne besplatno.

(недеља, 01. дец 2019, 00:11) - anonymous [нерегистровани]

Nemačka i posao u njoj

Gospodo oslobodite se od te i takve ideje da je uvek u tudje dvorište lepše i bolje. Naš čovek zna i hoče da radi samo ga je treba prvo nagraditi a onda kontrolirati njegov rad a zato su odgovorni njegovi predpostavljeni poslodavci. Ako je posao dobro organiziran da se zna ko je zašta odgovoran sigurno da če biti za sve dobro a prvo što je naj važno treba je znati svako radno mesto vrednovati i tek onda če ljudi ostati u zemlju.

(недеља, 01. дец 2019, 00:02) - Rada [нерегистровани]

2015. godine

Nemačka je primila gomilu azilanata potpuno sposobnih da do 2019. steknu kvalifikacije za vozače, zidare, tesare itd. Ako za četiri godine nije uspela da ih obuči za ove poslove, nešto ne valja u programu integracije ili nemačkom duplom obrazovanju. Verujem da je ono prvo u pitanju-dakle, Nemačka zove naše radnike da bi tamo radili i plaćali porez i izdržavali azilante.

(субота, 30. нов 2019, 19:13) - anonymous [нерегистровани]

Nikad vise

Radila sam 18 meseci u Düsseldorf u bolnicu ko medicinska sestra. Poso ko poso nije los. Neki su bili super a neki da ne pricam. Plata na vreme a ostalo.... zovete na mobilni da menjas smenu, rad preko vremena se placa a tad su odbici duplo veci. Stan od 35 qm sam placala 500 Plus struja. I to jos jeftino. Mesecna karta za tramvaj 80 Evra. Hrana ko kod nas drustvo mi sa balkana danas dobro sutra nezna ko si. Ko kod nas u srbiju haha. Ali nije bezbedan zivot. Izbeglice svuda, ruzno ponasanje. Nista bolje nezivi se u nemacku nego kod nas. Ali mi mislimo i od toga ne odustajemo na zapad je bolje. Sada radim u KG u bolnicu sa manju platu ali sa osmehom

(субота, 30. нов 2019, 18:30) - anonymous [нерегистровани]

Nemacka

Kada bi svaki radnik kao u nemackoj radio svoj posao profesionalno i brzo i gledao iskljucivo svoja posla kao u Nemackoj onda bi i Srbija bila daleko naprednija zemlja..Ovde bi svi da rukovode i svi su pametni a drzava im uvek kriva za sve i kada odu u nemacku onda saviju glave dole i rade kao robovi i onda kazu da im je tamo mnogo lepo. Zato gledajmo svoje dvoriste i svoja posla i radimo marljivo jer mi nemamo ni bolju ni goru zemlju od ove nase prelepe Srbije

(субота, 30. нов 2019, 16:22) - Gastarbeiter,penzioner: [нерегистровани]

Ljudi dolaze u Nemačku...

zbog kvaliteta života!-Zahvaljujući internetu,sve informacije su dostupne!

(субота, 30. нов 2019, 16:21) - anonymous [нерегистровани]

Za

tkzv."starije od 45.godina," u Nemackoj nema kao ovde diskriminacije u sferi zaposljavanja za toliko i toliko godina,vec to su jako iskusni radnici,pa kada i oni odu..a hoce onda nece biti nikoga u Srbiji da radi,zato je to suplja prica.A,drugo isti kada ode u penziju nece ostati u Nemackoj.Bajke brace Grimm.

(субота, 30. нов 2019, 16:18) - anonymous [нерегистровани]

Odlicna vest za sposobne i ambiciozne

Ja sam napustio Srbiju 2008, skolovali su me roditelji ex-gastarbajteri. Zavrsio sam Visu Tehnicku skolu na drzavnom BG Univerzitetu kao samofinansirajuci student u roku. Nisam imao nikakve sanse da nadjem posao u struci i mislim da realno Srbija nema sta da ocekuje od mene. Danas savetujem IoT management jedne poznate svetske kompanije iz Italije koja je vec druga clanica EU na putu kroz karijeru.