Позиви истраживачима – више од три милиона евра за пројекте у Србији

Фонд за науку расписао је два програма за истраживачке пројекте у Србији – Програм за вештачку интелигенцију и Програм сарадње српске науке са дијаспором. Премијерка Ана Брнабић је током посете Фонду нагласила да су позиви који су расписани стратешки важни за Србију.

Буџет за Програм вештачке интелигенције је 2,4 милиона евра, сваки пројекат максимално може да добије по 200.000 евра. Затварање позива је 31. јануара.

Буџет за програм сарадње са дијаспором је 800.000 евра, а програм ће се реализовати у форми ваучера у вредности до 10.000 евра.

Директорка Фонда за науку Милица Ђурић Љубичић каже да евалуацију пројеката који ће добити средства раде 623 међународна експерта.

Нагласила је да ће програм за сарадњу са дијаспором бити отворен док се средства не потроше.

Премијерка Ана Брнабић нагласила је да су позиви које је расписао Фонд за науку стратешки важни за Србију.

Подсетила је да је за први позив који је расписао Фонд за науку 1. јуна, пријављено 585 пројеката, што је, каже, потврда да млади истраживачи и даље верују у своју земљу.

"Ми смо за први позив издвојили шест милиона евра. Обратило нам се 2.700 младих истраживача са 585 пројеката, те смо одлучили да буџет повећамо за још три милиона евра. Тако да је инвестиција у том позиву била девет милиона евра", рекла је премијерка.

Навела је да је важно што се расписује позив за сарадњу са дијаспором како би се на конкретан начин правиле блиске везе и сарађивало са дијаспором.

"Можда ће се неки од њих вратити у Србију. Чак и ако се не врате у Србију, тај огроман ресурс наше дијаспоре коначно ћемо ставити у функцију раста и развоја наше земље", навела је Брнабићева.

"Стратегија развоја вештачке интелигенције улази у јавну расправу"

Премијерка је изјавила да је завршен Нацрт стратегије развоја вештачке интелигенције и да улази у јавну расправу.

Србија ће, каже, до краја године имати усвојену Стратегију развоја вештачке интелигенције.

Навела је да је Србија међу 20 земаља у свету који су препознали да ће то одредити брзину развоја и конкурентност једне земље у будућности.

"Као одговорна влада остављамо некој следећој влади стратешки пут, како да се настави раст и развој земље. Ако мене питате, за неку будућу владу три су стратешка правца на којима би требало да се заснива њихов рад - Стратегија индустријског развоја, која је завршена и иде у јавну расправу 5. децембра, Стратегија паметне специјализације, Стратегија развоја вештачке интелигенције", појаснила је премијерка.

"Наредне године дупло више новца у Фонду"

Подсећа да је Фонд за науку основан ове године у марту у да је његов овогодишњи буџет петсто милиона динара, а да је за наредну годину планирано дупло више новца.

"Нисмо задовољни са тим, хтели смо много више. Нисмо привели крају договоре са Европском комисијом и Светском банком, али очекујемо да ће у будућности годишњи буџет Фонда за науку бити 40 милиона евра", нагласила је она.

Министар просвете Младен Шарчевић рекао је да Фонд за науку ради као независно тело.

Подсетио је да је усвојен и Закон о науци којим су истраживачима обезбеђена сигурнија примања.

Додаје да је за науку вема важна сарадња са привредом, као и да је научни подмладак велико благо за нашу земљу.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(субота, 30. нов 2019, 15:53) - Konacno projekti sa [нерегистровани]

super

Konacno projekti sa zadatom temom koji treba da prate nacionalne strategije.Dosta je bilo istrazivanja koja nikom ne trebaju a placaju se iz budzeta. Deset godina nauka stoji.Projekti su bili socijalana kategorija. Svi istrazivaci su podjednako finansirali i oni koji su radili i oni koji nisu.Nisu kaznjavani neradnici, nije bilo rekategorizacije, nije bilo ocenjivanja projekata. zahvalnice za projekte su imali radovi koji su prezentilali rezultate od pre trideset godina. Akademska ceatitost nestala. Krajnje nemotivaciono . Nadam se da je period devalviranja nauke iza nas.