Србија троши 20 одсто више ресурса по становнику него ЕУ

На конференцији "Одржива будућност 2020", речено је да Србија троши 20 одсто више ресурса по глави становника него Европска унија, због чега је девет пута неефикаснија. То доводи до несташице и климатских промена, а решење је у циркуларној економији, сматрају учесници Конференције.

Руководилац Центра за циркуларну економију Привредне коморе Србије Синиша Митровић сматра да се под хитно морају мењати навике, јер је већ потрошена једна земља у ресурсима и указао на то да је решење проблема у отпаду.

"Увозимо звукобране, док се они могу радити од рециклиране гуме или пластике, одбацујемо тетрапак од којег можемо правити грађевинске плоче, шкарт одбачених гума се може користити за агро-простирке или одбојнике за пруге, за Коридоре можемо да користимо пепео из термоелектрана за путне подлоге", навео је Митровић.

Развијене земље третирају отпад као сировину, стога је на ПКС одговорност да развије стратегију индустријске производње.

"Што пре морамо да реагујемо, јер је загађење огромно, а не касније да се чудимо зашто имамо повећан број оболелих од карцинома", рекао је Митровић.

Према његовим речима, шанса Србије је у циркуларној економији која је свеобухватни процес који укључује све чиниоце друштва и економије.

"Нажалост, немамо банке и фондове који подржавају пројекте као што су фабрике за рециклажу текстила, батерија, медицинског отпада", рекао је Синиша Митровић на конференцији "Одржива будућност 2020", коју је организовала "Адрија медија група".

"Држава треба да награди оне који отпад преведу у сировину"

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић рекао је да држава треба да награђује оне који отпад преведу у искористиву сировину.

"Треба решити болне тачке, за пољопривреду треба имати платформе. Циркуларна економија је идеологија и само се њом треба водити. Много сировина постоји у пољопривреди, а не користе се, на пример, за производњу биомасе. Рециклажна индустрија мора да се побољша. Треба да се успостави систем", навео је Недимовић.

Министар заштите животне средине Горан Триван је указао на то да Србија касни 20 или 30 година за развијеним земљама у области заштите животне средине.

"Знамо да треба да улажемо у животну средину, само је питање како је најбоље да то урадимо. Решења постоје, па и она иновативна. Буџет је сада већи и остаје да газимо крупним корацима у реформу и спровођење планова у дело. Инвестирање у ове пројекте је важно, али оно што недостаје је да сва министарства постану министарства животне средине", истакао је Триван.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(четвртак, 28. нов 2019, 17:45) - anonymous [нерегистровани]

Trivan samo konstatuje

ajde da vidimo jednu efikasnu i konkretnu meru i akciju.
Gradjani Srbije zamislite koliko bi reke,parkovi i sume bile cistije da otpad ne bacate bilo kuda,a koliko bi se ustedelo na troskovima sakupljanja i odvoza otpada. Pa kada se hocemo usporedjivati i traziti njemacke plate, ajde da se i ponasamo prema okolini kao njemci.