Шест ствари које би требало да знате о кошави

Борба са српским непријатељем број један – промајом – током јесени и зиме може да буде тешка због јаких ветрова. Међу њима се највише истиче кошава, као посебна појава на подручју Балкана. Ово су шест ствари које би требало да знате о том слаповитом ветру.

Кошава јесте са Дунава

Кошава је источни или југоисточни ветар који дува са Карпата, а у наше пределе долази кроз "Гвоздену капију Дунава", односно Ђердапску клисуру.

Дува долином Дунава, у већем делу Србије и у Војводини, све до Суботице. Јавља се око Димитровграда, Ниша, Крушевца, Краљева, у Поморављу и Шумадији, док је око Колубаре и у Мачви нешто слабија. Најјача је у јужном Банату.

Топла и хладна кошава

Топла кошава настаје у ситуацијама када се источније од нас налази антициклон, док је у Средоземљу циклон и доноси отопљење и до десетак степени.

Хладна кошава настаје када хладан ваздух крене са североистока Европе ка Балкану. Тада кошава доноси хладније време за пет до десет степени.

Удари велике брзине

Средња брзина кошаве је од 18 до 36 километара на час, али при појединим ударима њена брзина може премашити и 108 километара на час.

У Вршцу је 25. марта 1957. године забележена брзина од 135 километара на час.

Поједини удари кошаве су у јануару 1972. године у Београду на Зеленом брду достизали 137 километра на час. То је, до сада, најјачи удар ветра у Београду.

Заблуде о трајању кошаве

Не постоји одређен период колико ће дана кошава дувати. Стога нису тачна ни веровања да кошава увек дува непаран број дана.

Кошава обично траје од два до пет дана, али је често трајала и знатно дуже. Најдужи период кошаве забележен је 1953. године, када је  дувала непрестаноод 11. октобра до 10. новембра, односно 31 дан.

Како настаје кошава

Хладан ваздух који струји од Украјине и Молдавије према западу на своме путу наилази на карпатски планински масив и, пошто је хладан ваздух доста тежак, не може се пребацити преко планинских ланаца.

Зато се пробија кроз разне планинске превоје и кланце, а највећим делом се спушта у долину Дунава и продире кроз Ђердапску клисуру.

Етимологија имена

Реч кошава је туђица, тачније, турцизам. Постоји стара, заборављена реч – устока, која се и даље користи у селима Моравичког округа.

Лингвиста Петар Скок тврди да је у питању турска синтагма кош – брз и хава – ваздух.

Синтагма је скована на нашем простору, за локалну употребу, па је, сходно томе, нема ни у турском језику, ни у расположивим турским речницима.

број коментара 5 Пошаљи коментар
(среда, 20. нов 2019, 15:46) - Andrija [нерегистровани]

Na sreću košava nije mnogo snažna

Na sreću košava nije mnogo snažna,mada je zabeležen slučaj da je krajem dvadesetog veka na putu prema Vel.Gradištu košava prevrnula autobus sa
putnicima

(среда, 20. нов 2019, 13:23) - anonymousRadisa [нерегистровани]

Neznanje

Treba da budemo sretni sto imamo Kosavu, inace bise ugusili od Smoga.

(среда, 20. нов 2019, 12:29) - anonymous [нерегистровани]

kosava

dobro je da duva inace bi se podavili od smoga.

(среда, 20. нов 2019, 12:20) - anonymous [нерегистровани]

Катрамунаћ

И ова наша лепа реч "устока" има пуно смисла када се описује овај ветар - "(дува) уз ток (Дунава)".

(среда, 20. нов 2019, 11:45) - Воронцов [нерегистровани]

Занимљив текст

Кратка и јасна , а веома стручна прича о овом ветру.