Прехрамбеној индустрији једва прелазна оцена страних инвеститора

Безбедност хране је једна од две области у којима Србија од прошле године није остварила напредак, оценили су страни инвеститори. У Белој књизи указали су на неусаглашен рад инспекцијских служби, различита тумачења прописа и недоследну анализу ризика. У Министарству пољопривреде кажу да разлога за бојазан нема и да је храна у Србији безбедна.

Прехрамбена индустрија којом се поносимо није се прославила у Белој књизи Савета страних инвеститора. На скали од један до три добила је оцену 1,29.

"Оно о чему ми причамо са министарствима, и Министарством здравља и Министарством пољопривреде и на свим радним групама у којима смо укључени, не иде у правцу тога да је безбедност хране у ризику. Сматрамо да је храна у Србији довољно безбедна", каже Драгана Стикић из Одбора Савета страних инвеститора за храну и пољопривреду.

Проблем је, каже, неуједначен рад инспекција које често различито тумаче одредбе Правилника о декларисању хране, односно о пореклу и саставу производа.

"Не би требало да дође до размимоилажења у било ком проблему што се тиче декларисања хране. Међутим, у пракси се ипак дешавају такви проблеми и мишљења сам да то може врло лако да се превазиђе на тај начин што ћемо издавати експертска упутства", предлаже др Даница Зарић из Института ИХИС Нутриционизам.

Министарство пољопривреде је већ урадило Водич за декларисање са примерима за решавање најчешћих дилема.

"Дешава се на терену да некад имамо криво тумачење од инспектора, посебно код тих назива производа, посебно кад се тражи код неких производа да се наведе земља порекла, мада то није обавеза у складу са прописом. И тада, наравно, Министарство пољопривреде, као једини који има право да даје званично мишљење, то и обави и некад се дешава да су та мишљења у супротности са првобитним мишљењима инспектора", објашњава Бранислав Ракетић из Министарства пољопривреде.

Баш то накнадно тумачење закона може да буде простор за злоупотребе, упозоравају упућени, уз напомену да би било добро да што пре проради Национална референтна лабораторија за контролу безбедности хране.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(уторак, 19. нов 2019, 01:30) - anonymous [нерегистровани]

чудно

Вероватно увозна храна је сумњивог квалитета.

(понедељак, 18. нов 2019, 22:10) - Вибрирајући трилер [нерегистровани]

Несхватљиво.

Иако су наше границе отворене за неограничен увоз хране, а њихове као да нису, опет им нешто смета. Запад нам је поставио милион тзв. ванцаринских ограничења, штитећи на тај начин своју пољопривреду, тако да не знам шта ми њима можемо да извеземо. Кад су свиње вакцинисане, зашто су вакцинисане, ако нису, зашто нису. И све тако. Па зар вакцинисање није добра ствар? Зато предлажем ограничавање увоза, као васпитну меру против њихове бахатости и безобразлука да још нешто траже, иако им је дато превише. Иначе, одговорно тврдим да се храна у Србији систематски контролише на безбедност, а на квалитет у разумном обиму. То држава солидно ради и веома ретко можемо да чујемо о неком инциденту са храном., а било би их итекако, да контроле нема. Инспекција нам је превише дисциплинована према увозницима и они очигледно хоће да је пошаљу у мишју рупу. Е па не може, зна се шта је држава. Не сме да се дозволи да се инспектор тресе ако га увозник погледа попреко. Зато, државо буди на висини задатка.

(понедељак, 18. нов 2019, 21:08) - anonymous [нерегистровани]

Zemlja porekla

Mora biti naveden ,jer on moze biti vazan pokazatelj kvalitetа proizvoda.

(понедељак, 18. нов 2019, 20:49) - anonymous Lala [нерегистровани]

Interesantno

Baš me zanima zašto nije obavezno da se navede zemlja porekla proizvoda .