Дуално образовање за студенте – корисно за каријеру, али без слободног времена

Ове недеље Скушпштина Србије усвојила је Закон о дуалном моделу у високом образовању. Помоћница министра просвете Габријела Грујић истиче да је новим законом дефинисано "учење кроз рад", које постаје део студијског програма и да ће дуални модел образовања представљати огроман бенефит за студенте.

Недостатак праксе и недовољна припремљеност студената за свет рада честа је замерка послодаваца. Поједини факултети су и раније имали обавезну праксу у оквиру студија.

Помоћница министра просвете Габријела Грујић рекла је за РТС да су студенти изразили своје незадовољство недовољним бројем ментора, начином евалуација након праксе, као и да када изађу из формалног образовања немају искуство које њих чини одмах запошљивим.

"Овим законом је дефинисано 'учење кроз рад', које постаје део студијског програма. Дефинисаће се 450 сати за учење кроз рад у компанијама, 450 сати за активну наставу, вежбе и предавања на факултетима. То је огроман бенефит за наше студенте", истакла је Грујићева.

Тренутно је фокус на факултетима који имају сарадњу са послодавцима, али суштина је да се кроз тај модел образовања направи систем у којем ће млади људи имати плаћену праксу. Накнада би износила 50 одсто од основне плате радног места на којем је студент ангажован.

"Студент ће за време свог формалног образовања имати и ту врсту мотивације да стекне онај квалитет знања који ће њега одмах определити за компанију, односно за посао којим жели да се бави", рекла је Грујићева.

Недоумица – класични или дуални модел? 

Пракса ће бити обавезна за све факултете који се определе за тај добровољни модел студирања. Међутим, новим законом је дефинисано да студенти могу да одаберу да се врате на класичан модел студирања уколико се предомисле, али и да студенти са класичног модела могу да пређу на дуални модел студирања.

"Овај модел студирања јесте тежи модел, јер захтева једно ангажовање студента за време формалног образовања да заправо уопште неће имати слободног времена. Рекла бих да је то заиста корисно, јер је велика подршка компанија и индустрија које долазе", нагласила је Грујићева.

Иако су постојале критике приликом увођења дуалног образовања у средње школе, Грујићева каже да је све више најбољих ученика који се након основног образовања опредељују за стручне школе које имају дуални модел реализације наставе. Према њеним речима, то говори о томе да и родитељи и ученици препознају квалитет дуалног модела и да је све мање критичара.

"Фудбалским речником, то значи да једна компанија за време формалног образовања гради свог Роналда, да после не мора да га купује по енормно високој тржишној вредности", закључила је Грујићева.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(понедељак, 23. сеп 2019, 18:39) - anonymous [нерегистровани]

Рог не лаже

"Фудбалским речником, то значи да једна компанија за време формалног образовања гради свог Роналда, да после не мора да га купује по енормно високој тржишној вредности", закључила је Грујићева. - Ево на крају је лепо објашњено у чијем је интересу заправо овакав модел образовања.

(недеља, 22. сеп 2019, 16:20) - anonymous [нерегистровани]

Kuda ide?

Kuda ide ovo nase obrazovanje to vise nikome nije jasno...Cilj skolovanja na univerzitetu akademskih gradjana nije da se oni dualno obrazuju.Dualno obrazovanje je zamisljeno za odredjene oblasti tehnickih struka kroz ono sto se kod nas zove Visoka strukovna skola ili u zemljama poput Nemacke, Austrije i Svajcarske pod nazivom Hohschule gde se inzenjeri ne obrazuju za rad u nauci vec u konkretnom realnom sektoru tj.industriji. Opet ta industrija mora biti uvezana sa naukom kako bi se odredjeni proizvod stalno inovirao. Cilj nasih politicara nije da studenti steknu praksu koja je vrlo diskutabilna za jednog studenta kojije u procesu skolovanja. Cilj je zapravo da se u dogledno vreme urusi ono malo kritickog pogleda na svet koji bi trebalo da se razvija na tom univeritetu kao i dizanja cene obrazovanja i favorizovanje privatnih skola i fakulteta cega je sve vise i vise.Nazalost ili na srecu to nece "upaliti" jer dece je sve manje a mi ni to ne znamo da sacuvamo, vec ih "sejemo" po svetu da rade sta stignu.