Када се насиље са друштвених мрежа пребаци у реалан живот

Када су осниване друштвене мреже, било је истакнуто упозорење да се неће толерисати расна и национална мржња, ширење таквих садржаја, као ни политичких ставова. Испоставило се, да то, ипак, нико не контролише. И шта онда када се насиље са друштевених мрежа пресели у реалан живот? Последњи такав случај догодио се у Барајеву.

За насиље у дворишту школе у Барајеву јавност је сазнала преко друштвене мреже, исте оне преко које је туча и заказана.

"Оне су преко друштвених мрежа ступиле у контакт и размењивале претње и вулгарности, што је данас веома честа појава и резултат ријалити програма и и сличних дешавања на телевизији и другим средствима јавног информисања", каже директор школе у Барајеву Добривоје Јелић.

Програм на телевизији, па и ријалити, подлеже законима. Примена је други проблем. Ипак, на оно што се дели по интернету, закони наше земље немају утицај.

Ни Фејсбук, ни Гугл ни Твитер немају своја представништва у Србији. То значи, објашњавају стручњаци, да они у нашој земљи правно не постоје.

Фондација Шер из Београда тражила је од 20 светских компанија да одреде представника у нашој земљи. Одговор и то позитиван добили су једино од Твитера.

"Не постоје механизми како да се у Србији људи заштите од великих компанија. Не постоји лице које би они могли да туже пред домаћим судом", објашњава директор Шер фондације Данило Кривокапић.

Када смо отварали профиле, не тако давно, били смо упозоравани да насиље и дискриминација нису дозвољени. Шта се променило?

У компанијама које су власници друштвених мрежа, углавном компјутерски програми препознају шта је недозвољен садржај који уклањају. По којим киртеријумима, теже је питање.

"Ми као грађани Србије не знамо како се садржај контролише. Не постоје јасне процедуре. Садржај се уклања по правилима која нису правила Републике Србије", истиче Данило Кривокапић.

Како да велике компаније поштују српске законе 

Нови закон о заштити података о личности примењује се од августа ове године. Њиме је прописано да светске технолошке компаније морају именовати представника у Србији.

Уколико то не учине, казна је 100.000 динара, за њих симболична. Поставља се питање ко може приморати велике светске компаније да поштују законе Републике Србије?

"Органи власти немају баш превише механизама да натерају један Фејсбук да именује представника, а казне су доста ниске", каже Данило Кривокапић.

Потресан снимак малтертирања детета и данас се може видети на друштвеним мрежама. Проблем, не технолошких компанија, већ родитеља и педагога, је то што деца на друштвеним мрежама проналазе публику за понашање којим би установе требало да се баве.

"Видео сам једну од девојака са видео-снимка како на свом Инстаграм профилу врло победнички делује и захваљује се на подршсци", прича стручњак за оглашавање на друштвеним мрежама Милан Маглов.

Много већи проблем од тога што се насиље дели је то што се такво насиље уоште дешава. Стручњаци питају – да се снимак не појави на друштвеним мрежама, да ли бисмо уопште знали да неко трпи насиље?

Са друге стране, објављивањем таквих сцена жртва трпи такозвану секундарну виктимизацију, односно још једном пролази кроз подједнако болне моменте.

Друштвене мреже одавно су престале да буду само место за разбибригу. Бригу доноси и податак УНИЦЕФ-а – насиље путем интернета доживело је чак 86 одсто деце узраста од 12 до 14 година.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(уторак, 17. сеп 2019, 17:16) - anonymous [нерегистровани]

Istina

Kada roditelji budu kaznjeni zbog ponasanja svoje maloletne dece biće drugačije.

(уторак, 17. сеп 2019, 15:24) - anonymous [нерегистровани]

!!!!!!!!

Pa da nije drustvenih mreza kako bi saznali za ovu tucu???

(уторак, 17. сеп 2019, 11:32) - anonymous [нерегистровани]

Majk

Gasite drustvene mreze!