Шта се најчешће краде по радњама у Србији

Малопродаје у нашој земљи због ситних крађа, према подацима, на годишњем нивоу губе и до 90 милиона евра. И поред надзорних камера и обезбеђења, крађе су све чешће, а све дужи списак онога што се краде. Како би се заштитили, трговци примењују и додатну заштиту.

Кафа, чоколада и вина - то су производи који већ деценијама најчешће нестају са рафова.

Однедавно, том списку су се придружили и сиреви и конзерве, па их трговци држе или у посебним кутијама под кључем или на њих стављују додатну заштиту, такозване зујалице.

Највећи проблем су, кажу трговци, производи који могу релативно лако да се "изнесу" из радње, а онда и препродају на пијацама и улици.

Први на мети лопова у дрогеријама су шминка и парфеми, али и апарати за бријање, препарати за сунчање и против комараца.

"Покривени смо видео-надзором сви наши објекти, а уједно у раду користимо налепнице зване зујалице, антене, бравице и кутије у којима чувамо скупље производе да би на тај начин спречили отуђење истих", рекла је Милка Глушац, регионални менаџер продаје у "ДМ" компанији.

Поштени купци не само што остају без производа које желе да купе, већ и врло често буду под присмотром, јер послодавци све теже могу да процене ко је потенцијални крадљивац.

"Потрошачи су у таквим ситуацијама најчешће јако понижени, узнемирени, доведени у стање погоршаног положаја јер нису слободни у трговини и на неки начин им се ставља етикета да су потенцијални лопови. Трговци морају да имају фер комуникацију са потрошачима и они би морали да тај надзор, који они обављају лично да буде јако дискретан како би потрошач био на неки начин испоштован", навео је др Денис Перинчић, председник УО Републичке уније потрошача.

Лоповима маште не фали - скупљи производ, на пример, убаце у кутију јефтинијег или мењају цене, па за нпр. индијски орах користе шифру кикирикија.

Да би се томе стало на пут, стручњаци кажу најважније је обучити запослене.

"Како год ми поставили било које техничке системе човек стоји иза тога, и ако човек, ако то не уради по процедурама и ако је неедукован да уочи, фактички је немогуће да само техничка средства одбране и стварају само илузију неке заштите, а у ствари је нема. Прво и основно је да се роба која је потенцијално опасна по питању дела ситне крађе да буде тако стављена да је запосленима на оку", истакао је проф. Горан Мандић са Факултета безбедности.

Да би против лопова била поднета кривична пријава, вредност украдене робе мора да буде већа од 5.000 динара.

Ако тај услов није испуњен, држава не терети крадљивце, а трговци могу да их гоне само по приватној тужби.

То најчешће не чине, јер им се због висине судских трошкова и трајања процеса не исплати.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(петак, 23. авг 2019, 11:31) - Воронцов [нерегистровани]

Частан човек никада неће украсти

Тако да не постоји никакво оправдање ни за најситније лопове.Мада и збир крађе ситних лопова када се сабере изгледа позамашан У исто време поред ових ситних лопова опште је познато да су неки људи успели да покраду и милионе.

(петак, 23. авг 2019, 10:43) - Пера писар [нерегистровани]

А зашто се краде?

Чини ми се да је то питање које заслужује одговор пре оног шта се краде.
А тај одговор нам дугује власт, и ова и све пре ње.

(петак, 23. авг 2019, 05:43) - Nikola [нерегистровани]

Kazne

Eto gde je problem! 5000 din. pa na više, pa onda može tužba. Pa brate, krađa je krađa, pa bila ona 50 ili 5000 dinara. Malo li su opterećeni trgovci i prodavci sa poslom, sad još treba da ih obučavaju za dežurne policajce. Kaznama i "udarom po džepu" sve bi bilo rešeno. Samo kazna mora da bude za bilo koju krađu, a ne za one preko 5000 dinara. Krađa je krađa. Tačka!