Преминуо академик Никола Хајдин

Члан Српске академије наука и уметности Никола Хајдин преминуо је у Београду, потврђено је РТС-у у САНУ. Хајдин је био на челу САНУ од 2003. до 2015. године.

Рођен је 4. априла 1923. у Врбовском у Хрватској. Дипломирао је и докторирао на Грађевинском факултету у Београду, где је био редовни професор од 1966. године. Био је један од водећих светских стручњака у области пројектовања мостова и лучних брана.

Његови мостови са косим затегама представљају светско достигнуће у изградњи мостова. Један од најпознатијих је мост на реци Висли у граду Плоцку у Пољској.

Пројектовао је и лучне бране широм света. Аутор је више стотина научних радова. Веома је цењен као аутор читавог низа челичних и бетонских конструкција.

Из великог опуса тих остварења издвајају се Железнички мост са косим затегама преко реке Саве у Београду (са Љ. Јевтовићем, 1979), друмски мост система греде са косим затегама преко реке Дунава у Новом Саду (1981); лучна брана "Глажње" у Македонији (1967) и велики мост са косим затегама преко реке Висле у Пољској.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1970, а за редовног 1976. године.

Председник САНУ у три мандата и члан неколико академија 

Потпредседник САНУ био је од 1994. до 2003, а председник САНУ у три мандата – од 2003. до 2015. године. 

Никола Хајдин је био инострани члан неколико академија – Словеначке академије знаности и уметности, Националне академије Атине, Европске академије наука, уметности и литературе са седиштем у Паризу, Европске академије наука и уметности са седиштем у Салцбургу и Европске академије наука у Лијежу, као и члан бројних стручних удружења и комитета. Године 2000. године изабран је за почасног доктора Националног техничког универзитета Атине.

Академик Хајдин је дао изузетно значајан допринос у научној области која се односи на примену нумеричких метода у Теорији еластичности и Теорији конструкција, и на радове из Теорије танкозидних носача. 

Научни опус Николе Хајдина обухвата преко 230 радова (од чега је приближно половина објављена у иностранству у најугледнијим часописима) цитираних преко 300 пута у иностранству и више стотина пута у земљи.

Добитник је бројних признања и награда, међу којима су: Октобарска награда Београда (1959); Октобарска награда Новог Сада (1981); Награда АВНОЈ-а (1987); Прва награда за пројекат моста преко реке Висле у Плоцку, Пољска (1996); Орден рада са златним венцем (1979); Орден заслуга за народ са златним венцем (1987) и Плакета Светог Ђорђа града Крагујевца (2011), саопштила је Српска академија наука и уметности.

број коментара 4 Пошаљи коментар
(четвртак, 18. јул 2019, 08:28) - anonymous [нерегистровани]

Priroda

Priroda je odredila duzinu ljudskog zivota.Na nama je da proucimo njegov zivot i delo, kao sto su Kinezi proucavali njegove mostove i
ugradili njegovo znanje u njihovim mostovima.

(среда, 17. јул 2019, 23:16) - liubica [нерегистровани]

oprostajni pozdrav

velika je cast biti prvi komsija tako velikog svetski dokazanog strucnjaka ali i tako obicnog dobrog komsije i izuzetno briznog supruga,oca a tek deke pocivajte u miru i neka vam je vecna hvala za sva vasa velika dela

(среда, 17. јул 2019, 17:06) - anonymous [нерегистровани]

Pocivajte u miru veliki covece, zajednicko nam je da smo rodjeni u istoj opstini (Ogulin), i.......

........zbog toga sam bas jako, jako - tuzan!

(среда, 17. јул 2019, 15:53) - anonymous [нерегистровани]

Tuzno

Pocivajte u miru dragi doktore!