Букуља против града – како изгледа борба са облацима

Нестабилно и кишовито време донело је много посла противградној служби у Србији. Земља се брани из 13 радарских центара, у сезоне се ушло са довољним бројем ракета, али на појединим подручјима било је штете. Запослених који раде у противграднимм центрима сетимо се углавном када падне град.

Њих шесторица су увек на опрезу, даноноћно прате небо над Србијом. Њихов основни инструмент је радар, а задатак рано откривање градоносних облака. И тако деценијама, из минута у минут.

"Посао метеоролошког техничара подразумева дежурства нон-стоп, 24 сата на радио-вези, метеоролoшка мерења и осматрања, дежурства на радару", каже Златко Исаковић, метеоролошки техничар. 

Његов колега Драган Јоксимовић истиче да воде рачуна о стању стрелаца на противградним станицама, о најави и приправности, о евентуалном почетку дејства.

На њихове команде чека 164 противградних станица у 20 општина. Одавде се брани око 650.000 хектара у пет округа у Србији. Одговоран и тежак посао, за који не постоји ни дан ни ноћ, већ само задатак, сачувати усеве, воћњаке, летину која људима значи живот.

"Одмах када се испуца, одмах се и доставља, нисмо гледали ни колико је сати, неспавање и све остало, да би стрелци били попуњени. Деси се и преко 500 километара у дану да пређем", наводи Бранислав Петровић, возач и механичар. 

Иако се често мисли да је свемоћна, ефикасност противградне заштите уз предузете све мере је око 60 одсто. Ови људи увек дају све од себе и зато им је кажу, најтеже, када не успеју да се изборе са небом.

"Верујте да нам се то увек деси кад град падне. Нико није оперисан од тога, од туђе несреће. Нама туђа несрећа јако тешко пада", наглашава Милан Спасић, шеф радарског центра "Букуља". 

И то је, кажу, најтежа страна њиховог посла, која им пада теже од неспавања, умора, рада по киши и сунцу, одвојености од куће шест месеци у години.

"Скоро 44 године стажа, више од 22 сам провео на противградним полигонима, тако да фактички испада да смо све колеге који овде радимо више заједно једни међу другима него са породицама", каже Зоран Ничин, метеоролошки техничар.

Још годину дана гледања у облаке па Зоран иде у пензију да се, каже, коначно игра са унучићима који га чекају у Нишу. Људи из различитих крајева Србије на Букуљи живе као породица. Добра су дружина кажу, па им и посао лако пада. На врху Букуље, на висини од 696 метара, једни су другима све. Само је небо, које чувају, изнад њих.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(недеља, 19. мај 2019, 19:02) - FORum LIvii [нерегистровани]

pozdrav iz Italije

Bio sam dvadesetak godina kolega ovih pozrtvovanih profesionalaca .
Bio sam u tehnickoj ekipi koja je zajedno sa inzenjerima iz japanske kompanije ,, Mitsubishi electric,, , montirala ovaj radarski centar protivgradne zastite na Bukulji.
Zivim i radim u zelji koja nema protivgradne zastite i svedok sam velikih steta od grada.I tada se setim mojih bivsih kolega i njihove danonocne borbe koja dobija premalo publiciteta.
Nicin je legenda ove sluzbe.Bilo bi dobro da napise knjigu o tome.

(недеља, 19. мај 2019, 13:19) - anonymous [нерегистровани]

Svaka cast ovim pozrtvovanim ljudima

Rakete uvek nedostaju, da ima vise para za rakete, mnogo bi efikasnija odbrana bila.

(недеља, 19. мај 2019, 10:30) - zoran beograd [нерегистровани]

lepo uradjeno

Hvala sto ste na ovaj način predstavili našu struku . Kao sto ste napisali u naslovu,nas se samo sete kada dodje do eventualane stete