Половина ђака забринута и анксиозна – време за часове менталног здравља

Ђаци у школи уче шта је функција бубрега, јетре и плућа, али не знају шта је функција љутње, туге, забринутости. Може ли се увести предмет емоционална писменост?

Резултати недавних истраживања су показала доста лошу слику менталног здравља младих у Србији, каже за РТС психотерапеут Зоран Миливојевић.

Према том истраживању, половина је анксиозна, мало више од 30 одсто су потиштени и у некој врсти депресије - немају животну енергију, тешко устају, немају шта да раде током дана...

Међутим, оно што највише забрињава јесте да њих око седам одсто размишља о самоубиству, што значи да не виде смисао живота.

Да би се томе стало на пут, једна од идеја јесте да се уведе програм менталног здравља где би млади учили о животним вештинама и емоционалној писмености. 

Тај програм би чиниле четири компоненте, а на првом месту је рад на "слици о себи".

"Та слика може бити претерано сужена, када родитељи не похваљују своју децу и када деца имају ружно мишљење о себи, али исто тако може бити 'надувана' када неко мисли да има оне квалитете које нема што представља проблем у односу са вршњацима", указује Миливојевић.

Кроз групни рад, млади би научили како да изграде реалну слику о себи, да изграде самопоуздање, самопоштовање.

"Млади људи условљавају своја осећања личне вредности. Ја ћу вредети, ако имам одговарајуће патике, ако се лепше обучем, нешто фирмирано, тако да они на неки начин условаљавају - ја вредим, ако имам све то, ако тога немам, ја не вредим", каже Миливојевић. 

Једна од компонента овог програм је емоционална писменост, где се млади уче да препознају  забринутост, да вежбају емпатију, да се лакше  крећу кроз међуљудске односе, да науче да партнертска љубав није смисао живота, објашљава Миливојевић и додаје да ће тада бити смањен број самоубистава због несрећене љубави.

Кроз програм млади би се учили и социјалним вештинама, од тога како да приђу непознатој особи и започну комуникацију са њом, до тога како да улазе у конфликте.

"Млади људи који су вољени у својој породици и када изађу у разред очекују да их сви воле и да им сви прилазе. Кад им неко не прилази, они мисле да нису лепи, а социјална вештина је да они приђу некоме и да се добро осећају", каже Миливојевић.

Према његовим речима, програм може водити свако ко је завршио неке од факултта као што су психологија, социјални рад, педагогија. 

У Великој Британији су у нижим разредима основних школа увели сличне часове. 

број коментара 1 Пошаљи коментар
(петак, 15. мар 2019, 09:10) - Goran [нерегистровани]

Naša deca

Ne bih decu zatrpavao novim predmetima.Postoji predmet građansko vaspitanje pa u okviru tog predmeta otvoriti ove oblasti.Naravno,slažem se da je tema bitna,