Државна матура као основ за упис на факултет

Званично је почела реализација пројекта чији је циљ да припреми образовни систем у Србији за увођење новог концепта завршних испита у средње образовање.

Тај концепт, између осталог, подразумева да сви ученици истовремено полажу државну матуру и да факултети признају матуру као испит на основу кога се ученици уписују без пријемног испита, наводи се у саопштењу Министарства просвете, науке и технолошког развоја.

На састанку којим је званично почела реализација пројекта, ресорни министар Младен Шарчевић је указао на његову важност.

"Пројект је од значаја за унапређивање квалитета средњег образовања и васпитања, али и за доступност високог образовања свим ученицима", истакао је Шарчевић.

Како се наводи, циљ пројекта је да припреми систем образовања и васпитања и да пружи подршку ресорном министарству у процесу припреме, пилотирања и увођења (имплементације) завршних испита у средње образовање и васпитање.

На основу новог концепта припремљени су и објављени Правилник о општој и уметничкој матури и Правилник о стручној матури и завршном испиту на крају трогодишњег средњег стручног образовања.

Министарство просвете истиче да ће у раду на пројекту бити укључени наставници средњих школа и универзитетски професори који ће заједно припремати испитне тестове – питања заснована на стандардима постигнућа ученика и стандардима квалификација.

Комисије, које ће бити образоване за сваки наставни предмет који у општем средњем образовању има дефинисану општу и специфичну компетенцију и стандарде постигнућа обавезне су да припреме приручнике за наставнике и материјале за ученике. Исто се очекује и од комисија које ће припремати задатке за стручне предмете, додаје се у саопштењу.

Током трајања пројекта школе и факултети ће имати и низ обука како би се квалитетно припремили за спровођење завршних испита.

Пројекат Унапређивање квалитета средњег образовања и васпитања путем увођења завршних испита (општа, уметничка и стручна матура и завршни испит на крају трогодишњег средњег стручног образовања и васпитања) се финансира средствима из претприступних фондова за 2015. годину (ИПА), а планирано време трајања је три године.

На основу спроведеног конкурса и вредновања конкурсног материјала (процес је спроводила Делегација ЕУ у Србији) пројекат ће реализовати компанија "Хјуман дајнамикс" из Аустрије у сарадњи са Министарством просвете, науке и технолошког развоја и Делегацијом ЕУ у Србији.

број коментара 9 пошаљи коментар
(среда, 23. јан 2019, 20:24)
anonymous [нерегистровани]

Душко Радовић

Што би рекао Душко Радовић: "Над нашом децом биће спроведена још једна реформа".

(уторак, 22. јан 2019, 10:43)
anonymous [нерегистровани]

Промените онда начин школовања

Требало би кренути са реформама од самог почетка. Да ли стварно мислите да ће ово успети да оваквим вредновањима која су присутна у школама у Србији? Деца уче за оцене, уче непотребне ствари. Треба променити наставне програме и планове, треба контролисати наставнике, вредновати њихов рад. Да ли је нормално да у Србији свако друго дете мора да иде на приватне часове математике? Ту се види да није нешто како треба. Увођењем државне матуре уместо пријемних испита, добиће се само колапс и још гора ситуација него што јесте. Али зато реформисаном школством и испуњењем ове замисли, резултати могу бити много бољи. Не може се на неприпремљен терен увести државни испит. Надам се да на овом пројекту раде стручни људи, који врло добро познају проблематику ситуација у српским школама, те да ће, сходно томе, успети нешто да промене на боље.

(уторак, 22. јан 2019, 00:45)
anonymous [нерегистровани]

Може бити веома корисно

Ако се правилно осмисли и спроведе систем може бити велики помак ка једнакости и стандардизацији знања ученика на целој територији Србије.Такође може напокон да се изврши рангирање факултета и универзитета на основу тога какви ђаци уписују те факултете.

(понедељак, 21. јан 2019, 22:34)
anonymous [нерегистровани]

Vrlo lose za ucenike

Prijemni je pokazatelj da li si za taj fakultet , ako ne mozes da polozis prijemni nemas sta da trazis na tom fakultetu jer je tok osnovno znanje za taj fakultet . Cak otprilike 30% koji poloze prijemni ne zavrse taj fakultet jer je gradivo mnogo teze nego na prijemnom. Zamislite sada neko ko hoce da upise npr srpski mora da zna matematiku ili obrnuto. Na jakim fakultetima bice duplo vise kandidata koje ce dobro da urade i upisati pa nece moci da zavrse , a neki koji su mogli nece upisati zbog predmeta koji im ne trebaju ili je zanimaju. Opsti haos ce nastati i masovno ispisivanje i upisivanje na fakultet , samim tim gubljenje godina i zivaca.

(понедељак, 21. јан 2019, 21:34)
Dusan [нерегистровани]

Zamorčići

U kojoj to zemlji ima da svi trebaju da studiraju!? Kakva glupost. Opet smo 'dobrovoljni' zamorčići. Da li stvarno više ne možemo da se odupremo nijednom pritisku sa zapada, ili ministar stvarno veruje da je zlato sve što sine?

(понедељак, 21. јан 2019, 21:02)
anonymous [нерегистровани]

Опет лоше

Не само да је завршни у основним школама испао лоше, него сад и ово.Да ли разумете господо из министарства да сте са листaма жеља направили страшан џумбус?Деца уписују гимназије као четврте жеље и после не могу да их заврше, или их завршавају по прилагођеном програму.Знате ли да неки наставници допуштају деци да преписују на завршним испитима?Мислите ли да је поштено да тако буде и на тим државним испитима који ће се признавати за факултете?Пустите европске глупости и слушајте шта имају наставници и струка која ради са децом да вам каже шта је најбоље, Људи који нису видели наставу одавно не би требало да се мешају у ово.

(понедељак, 21. јан 2019, 20:18)
anonymous [нерегистровани]

Лоша идеја

Ово је јако лоша идеја! Зашто испитивати људе природне науке ако хоће да упишу друштвене и супротно? Како да неко упише уметнички факултет без пријемног на факултету? Како да упишете архитектонски без полагања цртања на факултету?

(понедељак, 21. јан 2019, 19:39)
anonymous [нерегистровани]

Истина

Такав испит неће имати смисла ако ће на њему сви положити, са мањим и већим успехом. Некад је било: "Он није могао да положи матуру, па смо га дали на занат" Испит није испит ако на њему не може да се падне.

(понедељак, 21. јан 2019, 17:06)
anonymous [нерегистровани]

Cudno!?

Opet se koriste IPA (EU) fondovi. Sta raditi sa decom koja nece da studiraju, zasto ih maltretirati?
Pored toliko godina ucenja, deca su nam ne naucena, ne vaspitana. Profesori prelaze preko gradiva u pravom galopu jedino stvarno obdarena deca pokazuju dobar rezultat. Takav ubrzani nacin predavanja ili kampanjskog rada ocigledno nam ne donosi rezultate. Stalno se ponavlja prica kako deca u Finskoj, Norveskoj itd uce drugacije (lakse) I pokazuju iste ako ne bolje rezultate. Da li jedan takov zavrsni ispit ce napraviti revoluciju u nasem obrazovanju, da li neko proverava sta nam deca uce I koliko je to vazno za njih u danasnjem svetu. Nama su potrebna naucena deca upotrebnim znanjem koja imaju svrhu u njihovom zivotu i potreba nasj drzavi. Kako sada izgleda deca nam uce sa ciljem da rade u inostranstvu odlazeci zauvek a ne vezano koje su struke.