"Природни прираштај још дуго неће бити добар"

Министарка без портфеља задужена за демографију и популациону политику Славица Ђукић Дејановић наводи да стопа природног прираштаја неће још дуго бити добра, јер смо стара нација.

Славица Ђукић Дејановић наводи да је природни прираштај (однос рођених и умрлих) био најлошији 2016. године, као и да је те године најмање беба рођено у последњих 112 година, а да се се слика за нијансу поправила прошле године, када је рођено више беба.

"Беби бум генерација сада има више од 65 година. Смртност се повећава и због тога нам је индекс лош. Јако је важно да се рађа више беба, да зауставимо пад рађања, који је годинама био наша реалност", рекла је Ђукић Дејановић за Танјуг.

Популациона политика, појашњава, није ствар једног, већ свих ресора у Влади Србије, од финансија до културе, али и свих сегмената друштва.

Посебно се, како каже, морају укључити локалне самоуправе да помогну кроз разне пројекте.

За те намене прошле године је 15 локалних самуоправа добило 130 милиона динара неповратних средстава.

"Сада су планирана средства пет пута већа, око 600 милиона динара, и обухватићемо неупоредиво већи број општина", рекла је министарка.

Истиче да су жене данас веома оптерећене пословима у кући, бригом око деце, али и на послу, те се мора радити на увођењу сервисних активности.

"Политика мора бити усмерена на стимулацију жене да јој услови за подизање деце буду лакши, да се одлучи да постане мајка и други и трећи пут, а не само једном", нагласила је Ђукић Дејановић.

Упитана колико су мушкарци данас укључени у планирање породице и подизање деце и због чега најчешће критике само женама због честих абортуса, као да та одлука није заједничка, министарка каже да је идеал код планирања породице да партнери планирају заједно број деце и када ће их имати.

"Неотуђиво право жене да одлучује о рађању"

За критике на рачун жена да су "чедоморке", које су се могле чути и од великодостојника СПЦ-а, Ђукић Дејановић наводи да је "неотуђиво право жене да одлучује о рађању".

"Уважавам све институције, али неотуђиво право жене је да она одлучује о рађању. У то право никада нико не сме да дирне. Одлука треба да се донесе у амбијенту у коме жена има могућност да се посаветује и са гинекологом и са психологом, да претходно разговара са партнером о томе да ли они желе дете и када га желе", нагласила је министарка.

А које ће кораке држава да предузме у наредном периоду, дефинисано је у ревидираној Стратегији подстицаја рађања из 2008. године, за коју Ђукић Дејановић каже да је била "мртво слово на папиру".

Урађен је и пратећи акциони план шта су задужења сваког министарства појединачно.

Фокус Стратегије је, како каже, усклађивање рада и родитељства, рад од куће док су деца болесна у фирмама где је то могуће, скраћено радно време за родитеље, финансијски подстицај породицама са децом, борбу против неплодности (биомедицински потпомогнуту оплодњу).

"Донели смо акциони план шта се тачно од појединих субјеката очекује у одређеном периоду да ураде. Шта треба да уради Министарство здравља, Министарство образовања, Министарство за рад и социјалну политику, Министарство културе... свако је добио ту своје задатке", рекла је министарка за Танјуг.

По први пут се, како је рекла, водило рачуна и о миграцијама у документу који предвиђа активности за наредних десет година.

"Ми не можемо са сигурношћу тврдити да ли неко ко сада пролази Србију за пет, десет година неће бити неко ко живи у Србији", наводи Ђукић Дејановић.

Истиче да држава тражи модалитет како да се стимулишу одговорни послодавци, који запосленима олакшавају родитељску позицију.

Разматрају се и опције да се таквим фирмама помогне кроз одређене субвенције или олакшице од пореза, а можда чак и кроз маркетинг производње којом се баве.

Упитана да ли је реаговала када су се појавили медијски написи да у "Ер Србији" нису продужени уговори трудницама, министарка је рекла да је контактирала руководством компаније и да све труднице имају продужетак уговора до завршетка породиљског одсуства.

"Увек смо на страни трудница, на страни жена. Добили смо врло конкретне податке из компаније да они поштују закон и да се морају држати закона када је у питању прича која је широј јавности позната. Оно што је чињеница, то је да све треуднице имају продужетак уговора до завршетка породиљског одсуства", појаснила је Ђукић Дејановић.

Руководство компаније још им је рекло да ће те жене бити приоритет код новог радног ангажовања, јер им више радника треба током пролећа и лета него зими.

број коментара 2 пошаљи коментар
(субота, 13. јан 2018, 19:19)
anonymous [нерегистровани]

Materijalno stanje i deca

Nekada je narod živeo mnogo bednjie nego danas a pravili su decu. U svetu ima zemlje gde je materijalno stanje gore a prorodni naraštaj je pozitivan.
Kod nas je to složeno društveno pitanje jer smo izgubili vrednosti koje su nas održale u život kroz vreme kao naciju.

(субота, 13. јан 2018, 17:56)
anonymous [нерегистровани]

Malo pojašnjenje "sa druge strane medalje"

Političari-(ke) ove države kao da žive neki svoj paralelni život pa ni ne primećuju probleme mladih koji treba prvo da pronađu koliko-toliko siguran posao, da bi stvorili uslove za osamostaljenje, formiranje porodice a time i rađanje dece. Koliki procenat mladih je u Srbiji samostalan u smislu da ih ne izdržavaju roditelji, babe ili dede, koliki procenat ima stalan (ne privremeni, ne volonterski, ne sa robovlasničkim uslovima) posao? O stambenoj problematici mladih ne treba ni pričati. Koliki broj mladih žena može konkurisati za posao a da se ne traži podatak o planiranju rađanja dece? Drugo, treće dete? To je "misaona imenica".
Neki novouvedeni birokratski stereotipi su stigli do apsurda pa se i za prodavca (prodavačicu) na trafici "traži CV i obavezna slika" kao da će prodavati Formule-1, a ne žvake i novine?
Zašto nema posla? Gde su nekadašnje fabrike? Zašto nema novih koje bi masovnije zapošljavale mlade pod normalnijim uslovima? Šta je sa stimulacijom sela, malih porodičnih firmi? Stara smo nacija? Zbog čega? Zbog toga što godišnje umre jedan grad (starih, zaboravljenih i nemoćnih), a iseli se u inostranstvo grad mladih zbog nemogućnosti da normalno živi od svog rada jer "nema posla"?