Да бисте постали регистровани лобиста морате да прођете обуку

У фебруару почињу дводневне обуке за лобисте, предвиђене летос усвојеним Законом о лобирању. У Агенцији за борбу против корупције очекују да ће до пролећа у регистар бити уписано до 30 лобиста. Рок за пријаву првих 15 кандидата је 26. јануар.

За дводневну обуку будући регистровани лобисти морају да издвоје 44.270 динара. А када је заврше полажу испит.

Успешни ће добити цертификат и услов да се упишу у регистар.

Драган Сикимић из Агенције за борбу против корупције каже да они воде регистре евиденције, обуке, испите и издају цертификате, али и касније контролишу лобисте.

Постојаће и санкције. "Поред уобичајених санкција, по мом мишљењу, најозбиљнија санкција је брисање из регистра лобиста у случају кршења правила", каже Сикимић.

Правила су записана у правилник и приручник – између осталог важећи прописи, уставна уређења, антикорупцијска правила.

"Кажу да су главне особине доброг лобисте лични интегритет и социјална мрежа, способност и познавање вештине и стратегија преговарања и убеђивања", истиче Ненад Вуковић из Друштва лобиста Србије.

Они који су у том послу већ деценијама потврђују да је вешт преговарач онај који не поклекне кад план А пропадне, и увек има Б.

"Суштина је да ви од првог контакта са клијентом па затим од контакта са лобираним лицем да се ви врло добро упознате са оним што је захтев наручиоца лобирања, да ви кроз своју вештину кроз своје знање убедите оног ко је доносилац одлуке да је оно што је интерес вашег клијента, да се одређени законски пропис донесе, измени или укине, да је то уствари и у јавном интересу", објашњава Вуковић.

Немогуће да од августа нико није лобирао

У Транспарентности Србија подсећају да поред регистрованих лобиста могу да лобирају и непосредно заинтересована лица која раде за себе и за своје фирме, и представници удружења који заступају интересе чланова.

Примећују да од августа када је Закон ступио на снагу нема активности.

Немања Ненадић каже да је немогуће да се доносиоцима одлука на републичком и локалном нивоу нико није обраћао.

"Главна ствар је да се прати ко покушава да утиче на доношење одлука било да то чини постпајући у складу са законом о лобирању или на неки други начин – то је оно што ми треба да добијемо као грађани, информацију од државних органа ко је покушао да дође до њих за шта се залагао и са каквим аргументима", наводи Ненадић.

Оно што би била важна допуна закона, кажу, је да државни органи објављују ко им се обраћао, унапред, не чекајући било чији захтев.

број коментара 0 Пошаљи коментар