Шта су то имали Мирко Марјановић, Мирко Цветковић и Ана Брнабић, а други нису

Зашто су само владе Мирка Марјановића, Мирка Цветковића и Ане Брнабић трајале пун мандат у три деценије дугој историји вишестраначја? Ако су и председник и премијер из исте странке, до сада је важило правило да је главни председник. Један од разлога је тај што јак премијер може да угрози председника. Неретко се дешавало да у Немањиној седи онај ко није ни јак у странци, нити политички јак у том тренутку. Да ли је политички слаба личност на месту премијера гаранција дугог трајања владе и какве ћемо владе имати у будућности?

Два Мирка и једна Ана, за сада улазе у историју три деценије дугог вишестраначја у Србији као премијери чије су владе издржале пун мандат, односно нису ишле на ванредне изборе. Наравно, Битлси би рекли, "уз малу помоћ пријатеља".

Прва влада Мирка Марјановића трајала је од марта 1994. до марта 1998, влада Мирка Цветковића од јула 2008. до јула 2012. Актуелна влада, коју је најпре водио Александар Вучић, а сада је води Ана Брнабић, почела је са радом у августу 2016. и радиће до 2020. године.

Професор Факултета политичких наука Славиша Орловић објашњава да су те владе, најпре, имале стабилне већине.

"Друго, владајуће партије су у том моменту успоставиле механизме владавине и на неки начин изашле из фазе превремених избора, трећи разлози су институционални и контекст да смо у том моменту имали јаке председнике Републике и слабе премијере. Шта то значи? Слободан Милошевић, Борис Тадић и Александар Вучић су непосредно изабрани, осим тога председници су владајућих партија у том тренутку, а премијери нису били потпредседници странака или председници већ су долазили из неког, условно речено, експертског момента", истиче Орловић.

Од увођења вишестраначја, односно првих избора одржаних у децембру 1990. године, Србија је имала 12 премијера и укупно 15 влада. Ове три издржале су до краја мандата.

Ако су и председник и премијер из исте странке, до сада је важило правило да је главни председник. Један од разлога је тај што јак премијер може да угрози председника. Неретко се дешавало да у Немањиној седи онај ко није ни јак у странци, нити политички јак у том тренутку.

Главно место одлучивања о премијеру

Главно место одлучивања, ни 1998, ни 2012, ни 2019. године није било у Немањиној. Kо је онда био способнији – Мирко Марјановић, Мирко Цветковић и Ана Брнабић или Слободан Милошевић, Борис Тадић и Александар Вучић?

Доцент Факултета политичких наука Душан Вучићевић истиче да су вероватно способнији Борис Тадић и Александар Вучић, јер су успели да направе владе које могу да опстану пун мандат. "Сличан пример имамо и са Мирко Марјановићем током деведесетих година, када је алфа и омега био Милошевић."

Директор Агенције "Фактор плус" Владимир Пејић истиче да за разлику од Мирка Марјановића, Мирко Цветковић није био снажна политичка личност, и сугурно да није имао ни толико утицаја ни толико снаге.

"Чини се да је он свима одговарао, он је био задовољан, они који су више одлучивали били су  задовољни целом том владом, и она је била специфична по многим стварима. Сетимо се тих телефонских седница, који су јединствен пример, али то говори о лежерној атмосфери у то време и о ситуацији где влада није била носилац тих политичких одлука", истиче Пејић.

Славиша Орловић сматра да је СПС у време Владе Мирка Марјановића ушао у неку фазу кулминације своје владавине, опозиција је била слаба, бојкотовала претходне изборе, и све је то утицало на Слободана Милошевића, да је преко Марјановића имао полуге моћи.

"Борис Тадић је ушао у стабилну фазу, његова коалиција је имала убедљив број мандата и није морао да уводи друге актере, а осим тога, то је био начин да се пацификују унутарпартијски односи, довести Мирка Цветковића то је била и гаранција мира и еквилибристике", оцењује Орловић и додаје да је после победе Александра Вучића на председничким изборима 2017. било логично да на његово премијерско место дође неко из експертског дела Владе.

Душан Вучићевић истиче да испада да су слабе политичке личности услов дужег трајања владе.

"И ту је један од узрока полупредседнички систем који имамо, који председнику омогућава да остане на челу владајуће странке и већине, и да онда кад има ту моћ он излази из уставних оквира, надлежности предузима чак и оне који му не припадају, на место мандатара поставља политички слабију личност, и онда преузима егзекутиву иако по Уставу он то баш и није", истиче Вучићевић.

Реконструкција као услов дугог трајања?

Сваки од троје премијера освежавао је своје владе реконструкцијама. Истина, Мирко Марјановић тек у другој влади 1996. Мирко Цветковић, уз функцију премијера 2011. преузима и Министарство финансија, смањује кабинет са 24 на 17 ресора.

Kада је Александар Вучић на изборима 2017. постао председник Србије, реконструкцијом на чело владе долази Ана Брнабић. Њена најважнија реконстркуција била је она из маја прошле године када је Душана Вујовића заменио Синиша Мали. Да ли реконструкције продужавају живот владе или је бирачима само потребно показати да се нешто променило?

"Увек је потребна нека врста свеже крви, а и подизање неке тензије, и генерално и код осталих политичара, и то позитивно утиче на министре да боље раде и не осећају сигурност. Јер може да до дође до опуштања", истиче Владимир Пејић.

Душан Вучићевић каже да ми у ствари у последње време често имамо неке реконструкције.

"Не само ове владе Ане Бранбић него и претходних влада Александра Вучића делује као да је то последица неких стратешких или маркентиншких процена да је добро послати поруку грађанима у Србији да се они који не раде добро кажњавају и искључују из састава владе и да они који наставе схвате да мора да се ради, брже, јаче и боље уколико би неко у влади желео да остане", каже Вучићевић, али додаје да су у пракси реконструкција базирала на лојалности у односу на председника СНС-а.

Коме је место загарантовано?

Да ли Србија улази у фазу кад ће четири године бити правило за трајање владе? Готово је сигурно да ће идућу владу након избора формирати Српска напредна странка. Kо ће од министара у њој седети, да ли ће је водити Ана Бранбић?

"Ја видим госпођу Брнабић као нову/стару председницу владе, не кажем да ће тако бити, али то је доста реална претпоставка што се тиче кабинета, ту је ситуација другачија, сигурно је да је потребно одређено проветравање увек, не само сада, и сигурно је да неки министри нису испунили сва очекивања, није очигледно било тако драстичних примера да би били промењени пре рока, али ја очекујем да већи део ове владе неће бити у новом саставу", истиче Владимир Пејић.

И доцент ФПН-а Душан Вучићевић верује да ће Ана Брнабић водити идућу владу.

"Не могу баш да тврдим да је сигурно, али мислим да је направила неке кораке у последње време које јој ојачавају ту позицију. Има још доста људи којима је место гарантовано у новој влади, опет по оном критеријуму лојалности, верујем да они који су изражавали веће одушевљење и према председнику СНС-а имају много веће шансе да се у тој влади нађу, рецимо министар Вулин, Лончар, др Небојша Стефановић, др Синиша Мали, рекао бих да су за њих места скоро па гарантована", верује Вучићевић.

Славиша Орловић истиче да има доста фактора који утичу на то ко ће се од министара наћи у следећој влади.

"Једно је какав је утисак лични сваког од нас, што се ја уздржавам јер није академски, друго, како је јавност евалуирала одређеног министра и да ли су владу потресале одређене афере, али ја мислим да о томе просуђују бирачи на изборима, а онда и они који артикулишу ту вољу, а то су врхови тих политичких партија."

Kако би изгледала 30 година дуга историја вишестраначја да су политички најјаче личности увек водиле српске владе? Kолико би трајале владе Слободана Милошевића, Бориса Тадића, Александра Вучића? Међутим, како Србија није Немачка у којој је функција председника симболична, рецепт за дуго трајање владе је да извор моћи буде изван ње. А влада ће бити јака колико и онај у чијој сенци се она налази. У том случају, премијер може да се нада да ће издржати чак и два мандата.

број коментара 2 Пошаљи коментар
(среда, 06. нов 2019, 16:31) - anonymousMile [нерегистровани]

Sve

Sve dok u Srbiju od jednog coveka pravimo kult licnost imace ovakve premijere i vlade gde sebi nazvacemo demokratsko druzvo ali uvek odlucivati jedan covek

(среда, 06. нов 2019, 12:41) - глас разума [нерегистровани]

Свакој влади је потребан систем

Србија јесте европска земља и на тзв. је европском путу, али Србија као земља има и своје специфичности, од којих је веома изражена она, када земљу води један јак лидер који нема унутрашњег конкурента, онда влада може бити стабилна... заправо Србија слично као и Русија најбоље функционише у систему где постоји јака личност на челу државе која се пита за све...Када имамо ту ситуацију, показало се кроз целу нашу историју да је један лидер неприкосновен, ми као земља остварујемо помаке напред, а кад год имамо више јаких лидера на врху, они се понашају као рогови у врећи и тад цела земља стагнира или пропада. Да се не лажемо ми смо народ коме је прекопотребна слога и јединство, које је немогуће остварити у амбијенту поделе власти. Поред тога српски владари нису познати по томе да воле поделу власти... Тако је од Немање, преко Цара Душана, Деспота Стефана па све до данашњих дана, Милоша Великог Обреновића, Краља Александра Карађорђевића, Тита, Милошевића и сад Вучића. То је време кад Србија бива најактивнија!