Косово и Метохија – шта ће бити за пет година

Амерички амбасадор у Берлину Ричард Гренел, човек кога називају Мали Трамп, добио је од великог Доналда Трампа задатак да се бави Косовом, односно оним што ми називамо дијалогом Београда и Приштине. Шта ће Гренел урадити, шта странке о Србије мисле о његовом ангажману и имају ли свој план за Косово? Може ли се решити косовско питање и где виде Космет за пет година?

Пре доласка Ричарда Гренела, специјалног изасланика Доналда Трампа за дијалог, у Приштину и Београд из медија су стигле његове особине и навике. Недоследан у ставовима, недовољно дипломата за дипломату и, иако је то готово немогуће, твитује више од Доналда Трампа.

Ипак, да је доследан у недоследности, чини се, потврђује то што његов став о састанцима са српским и косовским политичарима нисмо чули ни видели, чак ни у твитовима. Пренели су га политичари кроз штура и општа саопштења.

Председник Србије је кратко одговорио на питања новинара: "Разговор је био озбиљан, отворен и одговоран и то је све што могу да кажем."

Именовање америчког амбасадора у Берлину затекло је готово све актере у Србији – садашње и бивше. Неке је подсетило на већ виђен сценарио.

Лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић сматра да ће Гренел рашчистити терен. "Мислим да ће читав низ питања која су оптерићивала дијалог, од такси до свега што је испровоцирало Харадинаја да се на таксе одлучи, да ће бити збрисано. Мислим да је наше искуство са Дејтоном ваљда довољно јасна порука шта можемо да очекујемо од представника САД. Гренел игра исту улогу као Холбрук пре 24 године."

Борко Стефановић из Савеза за Србију није сигуран да он доноси решења. "Нисам сигуран да доноси решења, више притисак на наше руководство, да постоје рокови нашег режима, да су истекли, да нема могућности за ситно маневрисање", каже Стефановић.

"Тешко је разговарати са људима који долазе као политичке убице, они не разговарају, они диктирају, али оно о чему треба размишљати је да низ фактора може да промени ситуацију у корист Србије. Први, да се укључи Русија како су се САД укључиле, треба инсистирати да и Русија буде присутна. Други фактор присуство Америке, видети какве диктате поставља, трећи фактор времена, да би се добило у времену. Америка следеће године улази у председничку кампању", каже Милорад Мирчић из СРС-а.

Прве замерке на Гренела 

Пре тога, неки верују, а немачки медији пишу, да је Гренел дошао у Берлин како би оснажио своју позицију у Вашингтону.

За разлику од његових претходника, који су могли да се похвале одличним везама са канцеларијатом и другим важним личностима, Гренел је изабрао другачији пут на чијем крају нису отворена врата главних актера у Берлину.

Меркелова га наводно до сада није примила. Али је он крајем прошле године у Берлину угостио Хашима Тачија. У владајућем СНС-у износе прве замерке на рачун Гренела.

"Чини ми се да је понашање Гренела пристрасно, није довољно оштар према Приштини, од Београда очекује да се одрекне КиМ, а да заузврат добијемо економски инјекцију. Он инсистира на причи: ако се постигне решење да ће регион економски напредовати", каже Милован Дрецун.

То је потврдио и победник косовских избора Аљбин Курти, који је пренео да је Гренел у разговору са њим инсистирао на томе да је за инвестиције на Косову потребан брз коначни споразум са Србијом. Не и шта би у њему могло да пише.

Његовим именовањем као тема се опет наметнула територијална корекција. А све због репутације да је Гренел близак недавно смењеном Трамповом саветнику Џону Болтону, који се тој опцији није противио ако би била производ договора две стране.

"Не мислим да нуде папир и кажу потпишите и ви и они. Они хоће да се преговара мало, да се виде позиције, пре свега наша, где су границе до којих можемо да идемо, позиције дугих, попут Русије. Видите да је Гренел амбасадор у Немачкој, која се противи неким идејама које су стизале из Вашингтона, можда такође треба ту тражити улогу мисије Гренела да мало приближи ставове Вашингтона и Берлина", верује Дрецун.

Стефановић је против разграничења као опције за решење косовског питања. "Мислимо да је штетна, то је отварање Пандорине кутије, да не говоримо о томе да ће већи број Срба остати у независном Косову. Оно што је проблем, ми не знамо план наше власти."

Промена граница није опција ЛДП-а.

"То је супротно свему што је била моја политика, али наши проблеми су толико велики да не треба стављати препреке на могућност договора. Ако се косовски Албанци, српска заједница на Косову и Србија договоре око нечега што је прихватљиво на крају и једнима и другима, ја мислим да међународна заједница то треба да подржи", сматра Јовановић.

Пре тога чекали су крај косовских избора – од Ангеле Меркел, преко Еманула Макрона који би да се активно укључи у дијалог, до Русије која је спремна да се укључи ако то Београд затражи.

О новим посредницима Александар Вучић не жели да спекулише. Пошто је раније рекао да је његова косовска политика доживела пораз, сада се, каже, залаже да добијемо највише што можемо и изгубимо најмање што морамо.

Политика СНС-а, према речима Дрецуна, јесте да се сагледа реалност у којој се налази решавање косовског проблема, да се сагледа међународна ситуација, да се види како да решимо то питање а да задржимо део наших интереса, да спречимо да Косово стекне пун међународноправни капацитет, одвоји дефинитивно од Србије и присаједини са Албанијом.

За лидера ЛДП-а, некада са Зораном Ђинђићем, заговорника политике стандарди пре статуса, Косово је један у низу тешких националних пораза. Данас предлаже исто што и 2005. године.

"Србија треба да инсистира на принципима консензуса и конститутивности предлажући да за признање Косова тражимо за српски народ конститутивни статус, кроз уставну дефиницију Косова као државе албанског и српског народа, штитећи српску заједницу уз све позитивне међународне прописе и инсистирање на том статусу консензуса при одлучивању, да нема прегласавања на важним питањима."

Некада шеф преговарачког тима Београда, данас је један од аутора декларације о помирењу српског и албанског народа. Решење за косовски проблем тражи у оквирима Устава, Резолуције 1244 и међународног права.

"То се пре свега односи на нормализацију кретања људи, робе и капитала, омогућавање бесплатних здравствених услуга, регулисања притања образовања и културне сарадње, сарадње полиција и тужилаштава, што немамо, а види се на случају убијеног Оливера Ивановића. Сви ти кораци плус оно што смо се у оквиру Савеза договорили – нећемо признати независност Косова, и да желимо да кроз дијалог дођемо до решења. То показује да смо ми против замрзнутог конфликта и да ми имамо јасан план и жељу да решимо косовски проблем", каже Стефановић.

Са ставом – Косово формално у саставу Србије, решење виде и радикали.

"СРС има јасан став, базира се на Уставу и у оквирима Резолуције 1244 с тим што СРС и даље инсистира: косовско питање може да се решава у преговорима тако што границе Србије не могу бити промењене. Тако треба тражити решење у оном делу где треба прво направити асоцијацију 12 општина, и дати пуну аутономију Албанцима, али све у оквирима Србије", сматра Мирчић.

По свему судећи будућа власт би да иде путем реципроцитета, стазом на којој нема приче ни компромиса о статусу, територијалном интегритету и суверенитету, дакле, ни подели. Курти би дијалог пре српских парламентарних избора.

"Ми смо прогласили независност пре више од 11 година у овим границама које имамо данас и нећемо одустати од тога. Статус Косова је завршена ствар и једино ако постоје захтеви о потребама српског становништва на Косову, можемо да разговарамо о томе", изричит је лидер Самоопредељења.

Јовановић: Србија талац Косова 

Чедомир Јовановић сматра да то што један број земаља не признаје Косово не негира косовску независност од Србије, већ само проблематизује косовску стварност, а та фрустрација се испољава према косовским Србима и самој Србији. Сматра и да је Србија талац Косова.

Милован Дрецун је уверен да политика власти није политика отежавања живота људима који живе на КиМ.

"Наравно да нећемо прихватити да Косово постане чланица Интерпола, да постане члан Унеска, радом на повлачењу признања не желимо да се отежа ситуација у Приштини него да је натерамо на рационално понашање, да седнемо и разговарамо о статусу, јер они то неће да чују, за њих је то завршено."

Борко Стефановић верује да је измештање статуса из разговора, а договарање свега сем статуса, пут којим треба ићи.

Од путева и странпутица зависи и виђење Косова за пет година. Радикали при својој позицији.

"Све зависи од тога ко је на власти, по нама српским радикалима, и после пет година и после 500, Косово је у оквирима Србије", каже Мирчић.

"Ту где и сада, на Балкану, без признања независности од стране Србије, на путу нормализације односа са Београдом". Ту Косово смешта Борко Стефановић.

За Чедомира Јовановића будућност Косова зависиће од спремности у Београду да након договора будемо другачији.

Милован Дрецун види две опције. "То зависи да ли ће бити постигнуто решење, ако се постигне дугорочно одрживо решење, Косово може економски да напредује. Ако не буде договора, онда ћемо ићи путем још јаче дестабилизације, јачања тензије, а са могућношћу изазивања сукоба, чак и ратних, јер мислим да је циљ политичара и у Тирани и у Приштини да се Косово и Албанија интегришу и формално, мада су и сада у практично смислу далеко одмакли".

Циљеве изасланика Ричарда Гренела, осим да се постигне свобухватни споразум, нисмо чули.

Један од наводно ретких његових пријатеља у Берлину, бивши немачки министар здравља, рекао је да он осваја на други поглед.

За размену погледа свакако ће бити времена. За крај тражења решења између Београда и Приштине многи су у календару убележили средину следеће године.

број коментара 7 Пошаљи коментар
(петак, 18. окт 2019, 15:05) - глас разума [нерегистровани]

Неће се ништа решити

Исувише је дуга историја косовског проблема, и бојим се да дефинитвиног решења нема, већ да ћемо увек зависити од односа снага међу светским силама... Дакле мислим да ће проблем остати нерешен, а да ће свако померати косовско питање онако како њему одговара и како се померају односи снага у свету... Све то ће трајати док једног дана и нама Србима и Албанцима не буде доста онога Матијиног "ћераћемо се још" , па не покушамо разумно да седнемо и договоримо некакво решење које би било свима прихватљиво... када кажем свима мислим наравно и на водеће светске силе, без којих нема ваљаног договора. За сада код Албанаца не видим вољу за било каквим решењем, осим оним максималистичким, које не могу добити. Потребно је очито да још пуно воде протекне и Ситницом и Лабом, док и они схвате да нерешавање ситуације сваког дана кошта, како нас, тако и њих, да нас спутава, успорава развој и напредак. Мора изгледа још пуно времена да протекне док и они не схвате да је некакав договор неопходан... а дотле остаје статус кво, са свим тензијама, надмудривањима, ратним претњама, можда и неким краткотрајним могућим сукобима ниског интензитета, јер тренутно зависимо много више од међународног фактора, него што би то био случај да на обе стране постоји воља за решењем!

(петак, 18. окт 2019, 12:08) - anonymous [нерегистровани]

Kap u Okeanu Vremena

Ovo sto se desava poslednjih 20 godina sa Albancima na Balkanu je samo deo velikog previranja od uvek na ovim prostorima. Sve sto se desavalo sa sudarima civilizacija i naroda, Osmanlija za tadasnjim zapadom i dalje traje, Srpski narod je uvek bio pogodjen ovim, prosto jer je bo najbrojniji i uvek ga je neko selio iz razlicitih razloga. nekad su bili broci koji su se selili na druga podrucja, nekad su seljeni da budu tampon zona izmedju kultura i vera kose su u sukobu, nekada su se prosto selili da bi opstali. I danas se Albance sele na razlicite strane i smeta im svako ko nije njihov, pa se desave isto kao pre 300-400-600 ili vise godina. Cak i najbolji sporazum izmedju Beograda i Pristine danas ne znaci da ce potrajati vecno, pa ce mozda za 50 godina ponovo doci do previranja iz bukvalno istih razloga, neslaganje kultura, vere i tradicija!

(петак, 18. окт 2019, 11:26) - anonymous [нерегистровани]

Лепо питање?

Биће р.злочинци иза решетака а Косово поново наше.

(петак, 18. окт 2019, 10:10) - anonymous [нерегистровани]

Mogu političari da govore ko šta hoće

I njihovi, a i naši. Al onaj naš koji se usudi da preda Kosovo za šta ti ja znam kakve bajke, taj sam sebi potpisuje presudu. Šta god da se u medijima govori, ja ne vidim kako će neko da nagovori Srpski narod da se odrekne Kosova, i to po nikakvoj ceni.

(петак, 18. окт 2019, 09:49) - anonymous [нерегистровани]

Чедомир Јовановић

"Чедомир Јовановић сматра да то што један број земаља не признаје Косово не негира косовску независнот од Србије, већ само проблематизује косовску стварност, а та фрустрација се испољава према косовским Србима и самој Србији."
Питам се, зар је то демократски бити апологета насиља и мржње која постоји према Србима, не због непризнавања Косова, већ због активног учешћа њихових власти у стварању такве атмосфере? Пошто ово није први пут од Јовановића да чујем апологетске и одбрамбене ставове за Косовске Албанце? Зашто лепо не каже да се над Србима на Космету спроводи насиље и мржња широких размера, или осуди такве нападе? Вероватно јер то онда руши концепцију фиктивне реалности коју прича - да је Србија за све крива, да ће све бити мед и млеко ако Србија призна Косово и да ће Албанци, иако су овакви сад, бити фини и добри тада према Србима... Бајке. Само се питам, јел му Милошевић крив што су у Другом светском рату убијани Срби на Космету, или у Првом, или у време Османлија и то пре те фамозне 1878. године, када је и пре тога маса Срба страдала на Космету?

(петак, 18. окт 2019, 08:50) - anonymous [нерегистровани]

Tudje necemo a svoje ne damo !

Granice srbije su pokredene rusenjem Jugoslavije.
Sadasnja granica zajedno sa kolevkom srpstva K i M se ne sme nikada menjati.
Mogu Ameri dati Vasington a Nemci´Berlin Albancima , ako to oni zele.
Ali Srbije ne sme dati ni cm. svoje teritorije.
Kosovo i Metohija je Srbija, bila i ostace !
TUDJE NECEMO A SVOJE NIKOME NE DAMO !!!!

(петак, 18. окт 2019, 08:33) - anonymous [нерегистровани]

Grenelov zadatak

...je da legalizuje otimanje Kosova i Metohije i da se onda krene punim jedrima sa zapocetim biznisom. Nasa je greska sto uopste pristajemo na ovakva "posredovanja" iako znamo kakve su namere Grenela i ko stoji iza svega. Njima se zuri, a ne Srbiji. Zapadna Nemacka je strpljivo cekala svoju sansu 45 godina i docekala!

Treba biti mudar i strpljiv. Jednostavno insisitirati na rezoluciji 1245. Ako mi ocekujemo da nam u resavanjau problema pomognu ini koji su problem napravili zarad svojih interesa, koji su nas besramno bombardovali, unistili ekkonomiju, satanizovali sto i dalje cine onda smo mi u velikom problemu.