"Рововска" борба за Интерпол и ове године

Чиле је у последњем тренутку одобрио учешће приштинској делегацији на Генералној скупштини Интерпола, која се од 15. до 18. октобра одржава у Сантјагу. Прошлогодишњи покушај Приштине да постане пуноправни члан Интерпола био је неуспешан, јер та иницијатива није добила потребну већину гласова.

Покретања потерница за полицајцима и војницима који су учествовали у противтерористичким операцијама на Космету и подела унутар Интерпола – на те последице министар полиције Србије упозорава у случају евентуалног чланства Приштине у тој организацији.

Небојша Стефановић наводи да је прошле године у Дубаију постојала дубока подела међу државама чланицама и оцењује да би даљи улазак у ту поделу довео до дога да она постане блоковска.

Додаје да ће се, уместо одлуке засноване на правним условима, она донети према томе да ли је неко из ове или из оне земље.

Дипломатска активност која прати овогодишњу Генералну скупштину привидно је слабија него 2018. године.

То, међутим, оцењују познаваоци, није гаранција исхода.

Танасковић: Покровитељи Приштине желе међународни успех

Бивши амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић објашњава да постоје разлози због којих је покровитељима Приштине стало да се оствари неки успех на међународном плану.

Створила би се ситуација, указује Танасковић, да Приштина може лакше да повуче такозване таксе како би се обновио дијалог и у том смислу се води једна врло озбиљна рововска борба.

На претходној Генералној скупштини у Дубаију, 68 држава било је за улазак Приштине, а 16 се уздржало од гласања док се 51 чланица Интерпола противила.

Логично би било, сматра Танасковић, да Косово не може да прође, јер је ситуација у погледу броја држава које га признају односно које га не признају сада још неповољнија за Приштину.

"Досећи двотрећинску већину је сада веома тешко, али да су притисци веома јаки види се и по томе што је Чиле држава која не признаје независност Косова и која је увек била веома коректна у том погледу и на коју смо увек могли да рачунати са пуним поуздањем, одобрила да Косово присуствује овом састанку као посматрач", каже Танасковић.

Нови захтев Косова био је и повод састанка министара унутрашњих и спољних послова са амбасадорима одређених држава чланица Интерпола.

Министри су захвални свима који су пружили подршку ставовима Србије у Дубаију, уз уверење да ће поново потврдити да су против политизације те полицијске организације.

број коментара 3 Пошаљи коментар
(четвртак, 10. окт 2019, 11:03) - Markovljev [нерегистровани]

Neocekivan glas

Upravo citam na Ceskom internetu, da ministar unutrasnjih poslova Jan Hamacek ovoga puta nece glasati za prijem u Interpol kvazi drzave na jugu Srbije. Zemanov nastup u Srbije donosi pucanje leda u Ceskoj i Srbija je ponovo u interesovanju Ceskih politicara a to je samo dobro. Svaki i najduzi put pocinje prvim korakom a Zeman ga je ucinio u Beogradu. Cak je informisana javnost i o tom da Zvezda nije pustena da odigra utakmicu kupa Srbije.

(четвртак, 10. окт 2019, 10:29) - anonymous [нерегистровани]

Interpol

Taj vam je odavno već kao UN, politička marioneta u rukama zapada, a bez ikakve stvarne koristi.

(среда, 09. окт 2019, 22:56) - anonymous [нерегистровани]

To Amerika gura...

Amerika,V.Britanja i Njemacka su Albancima obecali nezavisnost,poslali ambasadore u srpsku AP KiM,i sta sada.Posto je sve izvjesnije da "nezavisnosti" nece biti jer Srbija ne dâ svoju AP,Zapad se suocava sa pitanjem kako priznati poraz i napustiti KosMet?Potpisali su Rez.SB.UN 1244 pa je sada ne priznaju,nece da je provedu i na ocigled cijelog svijeta pritiskaju Srbiju I guraju KosMet u razne medjunarodne organizacije ne bi li dobili "nezavisnu drzavu",ali ne ide pa ne ide.I opet im nece uspjeti da KosMet uguraju u Interpol pa da hapse Srbe gdje god da se pojave na Zapadu.Nije normalno koliko nas ovaj silni Zapad "voli".