Скупштина о сету закона и Комисији за истрагу последица НАТО бомбардовања

Скупштина Србије завршила је начелну расправу о више предложених закона, међу којима је и предложени лекс специјалис о изградњи станова за припаднике снага безбедности. Након посланичких питања, уследила је расправа о формирању Комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године по здравље грађана, као и утицај на животну средину.

Већина посланика у парламенту подржава формирање Комисије за истраживање последица НАТО бомбрадовања, а било је предлога да рок за прелиминарне резултате буде краћи и да је непоходно да у њеном саставу буду представници стручних тела.

Шеф посланичке групе СРС-a Војислав Шешељ сматра да је Комисију требало формирати раније, мада, каже, ни сада није касно, а и "боље смо припремљени, јер већ има објављених књига на ту тему, па чак и докторска дисертација".

"Они су одлучили у једном моменту да 10 тона осиромашеног уранијума истресу на Србију како би решили проблем склдаиштења нуекларног отпада. Сада ви Срби видите шта ћете са својом генетиком и потомством", коментарисао је Шешељ.

Додао је да су жртве и Албанци, с обзиром да су највише гађани циљеви на Косову и Метохији.

"Њихови пријатељи који су их гурнули у побуну против Србије у грађански рат су их унаказили", казао је лидер радикала.

Петар Петровић из Јединствене Србије сигуран је да ће Комисија урадити стручно савесно, морално и одговорно свој посао и да ће доћи до резултата.

"Волео бих да резултати буду негативни и да не постоји узрочно-последична веза између броја оболелих од канцерогених обољења и бомбрадовања. Не прејудицирам одлуку Комисије, али с озбиром на статистичке податке, сигуран сам да ће моја жеља бити узалудна и да ће резултати бити другачији", рекао је Петровић.

Он је подсетио да су стручне комисије у Италији, која је чланица НАТО, утврдиле да постоји веза између оболелих италијанских војника од канцерогених обољења и НАТО бомби.

Самостални посланик Зоран Живковић каже да нема сумње да Комисија треба да буде формирана и ту, како каже, нема никакве дилеме.

"Не постоји ниједан разлог који би могао да оправда бомбрадовање НАТО пакта 1999. године. Треба да се формира комисија, али да се скрати рок за њено деловање", рекао је Живковић и додао да у њој треба да буду све политичке групе и стручна тела.

Он каже да се мора решити једно "политичко-техничко питање" – како ће Комисија да ради на територији Косова и Метохије.

Лакетић у контаку с колегама у Косовској Митровици 

Посланик Спрске напредне странке Дарко Лакетић који је предложен за председник те комисије рекао је, да је већ ступио у контакт са колегама са Медицинског факултета у Косовској Митровици и са здравственим установама северно од Ибра, али да ће добити и информације јужно од Ибра од здравствених установа где се лече Срби.

Покушаћу да дођем до информација и свих релевантних података са свих места, навео је Лакетић.

Посланик Народне странке Мирослав Алексић каже да та странка подржава формирање Комисије за истрагу последица НАТО бомбардовања 1999. године, али је поставио питање зашто се то баш сада спроводи.

Он је рекао да су раније постојале Комисије које су формиране без епилога и резултата и да Народна странка сада предлаже да се тиме баве најстручнији људи и да се то питање у наредном периоду не користи у политички сврхе.

Милорад Мијатовић из СДПС поздравља оснивање Комисије јер су грађани Србије дужни да знају истину о последицама НАТО агресије, али не очекује да ће то тело дати одговоре на сва питања.

"Ово се не решава за једну годину, нити за 10 година, нити за једну генерацију. И ту морамо као озбиљан држава дугорочно решавати овај проблем који је настао НАТО бомбрадовањем", рекао је Мијатовић.

Посланик Нове Србије – Покрета за спас Србије Ђорђе Вукадуновић истиче да је формирање Комисије тема око које посланици не би требало да се деле, те да расправа не сме да склизне у политиканство.

"Наравно да су могуће дилеме, шта је намера, шта је мотивација, ту се слажем са колегама из опозиције, а и са ове друге стране ю да је боље икад него никад. Слажем се такође да би било још боље да је формирана раније", рекао је Вукадиновић.

Подвукао је да у раду Комисије треба да учествују експерти, али и представници посланичких група – "да се не завравамо, ово је политичка ствар".

Посланица Доста је било Бранка Стаменковић истиче да данас треба расправљати о томе да ли треба формирати Комисију за проучавање штетних последица коришћења осиромашеног уранијума током НАТО бомбрадовања, али да је пре те Комисије потребна она о утицају сиромаштва на здравље грађана.

"Треба нам Комисија о утицају сиромаштва на здравље грађана Србије, Тај је утицај већи него што је то утицај осиромашеног уранијума", рекла је Стаменковић.

Посланица ДС-а Гордана Чомић каже да би се доказале последице бомбардовања потребна је сарадња са територијом на којој Србија нема пуне надлежности, где је највише осиромашеног урнијума бачено, и да само тако може да се баве последицама озбиљно.

О изградњи станова 

Што се тиче предложеног лекс специјалиса о изградњи станова за припаднике снага безбедности, потпредседница Владе Србје Зорана Михајловић рекла је током начелне расправе да ће се станови за припаднике безбедности градити у Врању, Краљеву, Нишу, Крагујевцу, Београду и Новом Саду, а да ће цена бити највише 500 евра по квадрату.

Михајловићeва је указала да ће Министарство финансија утврдити критеријуме за кредитну способност, и да је ово један од начина да припадници војске, полиције и других припадника снага безбедности реше своје стамбено питање.

Говорећи о изменама Закона о безбедности саобраћаја на путевима, Михајловић је рекла да ће српским ауто-путевима аутомобили моћи да иду, уместо садашњих 120 километара на сат, до 130 километара на сат, као што је у већини европских земаља.

Изменама овог закона у Србији ће возачи на ауто-путу моћи да иду максималном брзином која је дозвољена и у Словенији, Хрватској, Грчкој, Мађарској, Италији, Француској, Аустрији и другим државама ЕУ.

У Србији је, каже, у последње четири године изграђено готово 200 километара нових ауто-путева, а ове године се завршава и комплетан Коридор 10, што ће Србију учинити најповољнијом транзитном рутом у овом делу Европе.

Доношењем измена и допуна Закона о пловидби и лукама на унутрашњим водама по први пут бити уређен рад шљункара и пескара које тренутно послују нелегално и наносе велику штету буџету Србије.

број коментара 0 пошаљи коментар