Na pola puta

Kvalitet trkanja koji nam je serviran na tri poslednje staze, u Austriji, Velikoj Britaniji i Nemačkoj, ni malo ne zaostaje za onim što se kolokvijalno ocenjuje kao zlatno doba Formule 1. Pre započinjanja potencijalno zanimljive diskusije o razlozima zbog kojih smo bili tako neočekivano počašćeni, sledi najteži od svih testova – Hungaroring po suvom vremenu.

Mada kvalifikacije najavljuju još jednu neizvesnu trku, a lično u popularnu „komentatorsku kletvu" ne verujem, ipak ću umesto najave onoga što ćemo danas gledati ovaj tekst radije posvetiti rekapitulaciji onoga što smo od početka godine videli.

Ponajpre zbog toga što je Hokenhajm označio kraj prve polovine sezone i ima smisla zaključiti ocene na polugodištu, ali i zato što ću sebično iskoristiti pravo da stazi u zemlji naših severnih suseda, koju iz razloga o kojima sam pisao prethodnih godina prezirem od kako se pojavila u kalendaru, uskratim bilo kakvu vrstu promocije.

Krenimo, dakle, od vrha trenutnog poretka gde donekle očekivano, sasvim zasluženo mada i poprilično srećno nalazimo Mercedes. Nemačko-britanska ekipa brutalno dominira aktuelnom erom hibridnih motora i mada im se presto već treću godinu trese, deluje da kruna ni ove sezone neće pasti. Tim je savršeno postavljen, greške svedene na minimum, a čak i kada se dese – u Nemačkoj je recimo sve urađeno pogrešno – umesto svaljivanja krivice na pojedince Toto Volf bira da svi zajedno iz toga nešto nauče i tako ekipno napreduju.

Zbog toga Hamilton i Botas imaju verovatno najkomforniju poziciju u celom karavanu, dok god daju sve od sebe tim će odraditi ostatak posla. Hamilton je nadomak šeste titule (?!) iako ove sezone nije blistao. Botas je već zabeležio dve pobede, a na kvalifikacijama je izjednačen sa Britancem sa po četiri prve pozicije, ali Finac svejedno ne deluje naročito impresivno što baca senku i na Luisov ovogodišnji učinak.

Valteri jednostavno nema onaj ekstra kvalitet koji može da predvodi ambicioznu ekipu kao što je Mercedes i odavno je vreme da mesto ustupi nekome ko će Hamiltona učiniti makar anksioznim i tako ceo tim podići na viši nivo.

Ferari je bez ikakve sumnje najviše razočarao. Sve što je ekipi doneo kao fantastičan tehnički direktor – a tu pre svega mislim na sjajan automobil koji Skuderija ima već treću godinu zaredom – Matija Binoto je prokockao kao šef ekipe. Broj ali i raznovrsnost grešaka koje je družina iz Maranela ove godine napravila je nespojiv sa renomeom koji ekipa uživa i koliko god bili blagonakloni prema nekome ko je tek promovisan na najvišu poziciju takva situacija ne sme još dugo da traje.

I vozači snose značajan deo krivice a posebno Fetel ne isporučuje ono što se od četvorostrukog šampiona očekuje pa nisu neočekivane priče u kojima se spekuliše o odlasku iz Ferarija a možda čak i kraju karijere. Lekler sa druge strane pravi veliki broj grešaka ali talenat i brzina su tu, kada se slegne i neophodno iskustvo momak iz Monaka bi mogao da bude taj koji će konačno vratiti titulu u Italiju. Zbog toga je krajnje vreme da u timu dobije status koji zaslužuje.

Red Bul se ove godine kockao sa Hondom i nisu pogrešili. Uz tradicionalno dobru šasiju koja tokom sezone biva sve bolja sada imaju i motor koji može da izazove Mercedes i Ferari a u Verstapenu i superzvezdu koja vuče tim napred. Kao žestoki kritičar Maksovog stila vožnje moram da priznam da je Holanđanin sazreo, značajno podigao kvalitet i danas odaje bitno drugačiji utisak na stazi.

I dalje je agresivan ali na način koji više toliko ne ugrožava druge što je promena koja je rezultirala pobedama a sada i prvom „pol" pozicijom. Nema sumnje da je takvom razvoju situacije doprinelo i to što za razliku od prethodnih godina Verstapen nema dostojnu konkurenciju unutar ekipe. Ako izuzmemo Kubicu koji je objektivno limitiran fizičkim posledicama teškog udesa koji je preživeo, ni jedan drugi vozač nije imao lošiju sezonu od Pjera Gaslija.

Francuz ni dok je vozio za sestrinski Toro Roso nije pokazivao da ima smisla promovisati ga u glavni fabrički tim, gde je završio samo zato što Helmut Marko nije imao bolji izbor, pa nema nikakve sumnje da će najkasnije na kraju sezone morati da ustupi mesto nekome sa više talenta.

Meklaren se konačno prenuo iz spirale koja ga je nosila sve dublje u ponor i mada je ova sezona značajno uspešnija od Alonsovih godina to je još uvek miljama daleko od pozicije na kojoj smo navikli da gledamo ekipu iz Vokinga. Lično, smatram da Zek Braun nije osoba koja narandžaste može da vrati na vrh – fijasko na ovogodišnjem Indiju je nedostojan čak i komentara – ali nije da baš ima mnogo onih koji bi to mogli da izvedu. Ako takva ambicija postoji, drugačija (i personalna) struktura bi morala da se uspostavi značajno pre uvođenja novih pravila zakazanih za 2021. godinu.

Sa vozačke strane, Sainc možda nije najatraktivniji pilot u karavanu ali konzistentnošću impresivno dominira bitkom u kompetitivnoj sredini tabele. Noris je više grešio ali te greške i nadomešćivao atraktivnim vožnjama pa bi uz još iskustva mogao da izraste u izuzetno uzbudljivog trkača.

Toro Roso je u godinu ušao sa iznuđenom postavom – Red Bul je odavno precrtao Albona iz sponzorskog programa dok je Kvjat ne znam kakvim čudom uspeo da preživi brutalan tretman kojem je bio izložen od strane Helmuta Marka. Na kraju se ispostavilo da su oba rešenja ispala pun pogodak.

Posebno impresivan je bio Albon koji je u inferiornom automobilu toliko puta izložio poruzi Gaslija, dok za Kvjata odavno znamo da mu je potrebno malo sreće i bolja podrška nekog iskusnijeg da bi maksimalno iskoristio potencijal koji ima. Rusu je tek 25 godina i biće interesantno videti u kom pravcu će otići druga karijera u Formuli 1 koju je upravo započeo.

Reno bi trebalo da je veliko razočaranje 2019. godine pa jedini razlog što nije – osim onog očiglednog, da je ta pozicija rezervisana za Ferari – je što smo se na neispunjena obećanja odavno već navikli od Abitebula i ekipe. Konstantan napredak motora sam za sebe nije dovoljan, prvo zbog toga što ni konkurencija ne spava a drugo, i još bitnije, zato što šasija baš kao i prethodnih godina ni izbliza ne isporučuje ono što se očekuje od strane velike fabrike.

Rikardo jeste zasenio Hulka ali je i sam puno grešio pa nije ni blizu makar bitke za podijum čemu se sigurno nadao kada je odlučio da napusti sigurnost Red Bula radi neizvesnosti tima u (predugom) razvoju. Hilkenberg iz nekog razloga i dalje najgore greške pravi kada je u prilici da postigne dobar rezultat pa ćemo ga dogodine verovatno gledati u nekoj od ekipa sa manje ambicija.

Rejsing point je još jedna ekipa koja ni izbliza ne ispunjava optimistična predviđanja nastala usled promene vlasništva. Lorens Strol će možda zaista investirati onoliko i u sve ono što obećava od prošlog leta naovamo – mada mi nije jasno zašto bi – ali mogu proći godine dok to ne počne da daje rezultate.

U međuvremenu, tim je limitiran pomalo neprijatnom situacijom da je vlasnikov sin jedan od vozača, što me i dalje sprečava da objektivno ocenim koji su dometi mlađeg Strola. Ozbiljno ponižen iz subote u subotu na kvalifikacijama, Lans je na trkama uspeo da skupi više bodova od klupskog kolege što je sigurno neprijatno za Pereza. Možda i zbog toga, četvrto mesto u poretku konstruktora ne deluje više dostižno.

Has je u nezahvalnoj poziciji da ima bolji automobil nego vozače, što bolno demonstrira i stanje na tabeli. Sa izuzetkom Ferarija, niko nije prosuo toliko bodova koliko je šokantnim greškama uspeo dvojac pod komandom Gintera Štajnera. Grožan ima brzinu ali i malo šta osim toga dok Magnusenov baš-me-briga-za-sve-ostale stav nije baš potkrepljen talentom koji je dozvoljavao Seni, Šumaheru ili Verstapenu da se tako ponašaju.

Sreća u nesreći je da ćemo i dogodine gledati Netfliksov dokumentarac koji zalazi iza kulisa Formule 1 pa će eskapade Francuza i Danca na stazi još jednom poslužiti da od Štajnera naprave prvu zvezdu serijala. Jedino otvoreno pitanje je ko će od dvojice vozača pre dobiti šut kartu, osim ukoliko ekipa ne odluči da im se obojici zahvali na uslugama. Znam da bih ja to učinio.

Alfa Romeo deli pretposlednju poziciju sa američkim timom, što je prilično iznenađenje. Kada se pogleda vozačka tabela, postaje jasno i zašto je tako. Dok su ispred Kimija samo dvojica vozača koji dolaze van vodeća tri tima, Đovinaci je doprineo samo jednim bodom.

Finac i dalje poseduje dovoljan kvalitet da sa limitiranim automobilom postiže solidne rezultate, mada ne mnogo više od toga. To što bivšeg svetskog šampiona koji je u poznoj fazi karijere ne uspeva da nadmaši, Đovinacija može vrlo brzo odvesti u pravcu mrske Formule E.

Na začelju bolje dane čeka Vilijams. Sponzora je sve manje, talenat se u Grouvu na svim nivoima poprilično istanjio pa ni eksperiment sa Kubicom nije uspeo. Povratak Poljaka jeste jedna sjajna motivaciona priča ali Robert uz objektivne fizičke limite više nije ni senka vozača koji je nekad bio. Rasel je međutim veoma impresivan, što je ipak mala uteha ako znamo da je ugovorom vezan za Mercedes i da mu je ekipa Frenka Vilijamsa tek usputna stanica u karijeri.

A Formula 1 u 2019. godini? Jaka trojka, iako su postojali svi preduslovi da ta ocena bude mnogo, mnogo viša.

broj komentara 0 pošalji komentar