Шта је обележило тенис у 2019. години

Још једна изузетно узбудљива тениска година показала је да су тројица најуспешнијих свих времена и даље у главним улогама, иако су поодавно закорачили у четврту деценију.

То их не спутава да се задрже на водећим позицијама, с тим што су у односу на 2018. годину Ђоковић и Надал заменили места, а Федерер је остао трећепласирани.

Новак је проглашен најбољим тенисером у протеклих десет година, јер је у том периоду освојио највише АТП титула (61) и гренд слемова (15) није имао премца ни на АТП мастерс 1000 турнирима којих је освојио 29, а био је чак 275 недеља на првом месту. Он је по осми пут проглашен спортистом године у избору Олимпијског комитета Србије.

Господар Мелбурна

Новак Ђоковић почео је импресивно 2019. годину. Суверено је тријумфовао на Отвореном првенству Аустралије и седмом титулом постао најуспешнији у историји гренд слема у Мелбурну. Почев од четвртфинала не само да није изгубио ниједан сет, него су његови ривали освајали максимално три гема по сету.

Меч за титулу требало је да буде епска борба са Надалом, јер су њих двојица седам година раније на Род Лејвер арени одиграли најдуже гренд слем финале свих времена, које је трајало чак 5 сати и 53 минута, а у међувремену се скоро пет година нису састали у финалу неког од четири највећа светска турнира.

Новак, међутим, није желео нову драму. Доминирао је од првог до последњег гема, одузео је одмах сервис Шпанцу и повео 3:0, сет завршио са 6:3, а наредна два са 6:2 и 6:3 и нанео му најубедљивији пораз у гренд слем финалима - Надал их је одиграо чак 27, освојио је 19 титула, а од 8 пораза ово му је једини без освојеног сета, чак и без направљеног брејка.

Пет различитих победника на првих пет АТП мастерс 1000 турнира

Ђоковић је по трећи пут у каријери освојио три узастопна гренд слема, али до Ролан Гароса било је чак пет мастерс 1000 турнира. Новак је неочекивано рано испао у Индијен Велсу и Мајамију, није стигао ни до четвртфинала, а титуле су освојили Доминик Тим у Калифорнији, а Федерер на Флориди.

Ђоковића је у Монте Карлу зауставио Данил Медведев и спречио тиме српско полуфинале са Лајовићем. Душан је у Кнежевни Монако направио успех каријере, савладао је Тима и Медведева и у првом АТП финалу изгубио од Фабија Фоњинија.

Ђоковић је у Мадриду заиграо у препознатљивом стилу, тријумфовао је без изгубљеног сета, победивши у узбудљивом полуфиналу Доминика Тима у два тајбрејка, а онда и Стефаноса Циципаса са 6:3, 6:4.

Серију победа продужио је до римског финала. Надал је био бољи у сусрету двојице тенисера који су у том тренутку делили рекорд са по 33 титуле на АТП мастерс 1000 турнирима. Шпанац је фуриозно почео, освојио је први пут у каријери сет са 6:0 против Новака.

Ђоковић је у другом узвратио резултатом 6:4, да би одлучујући припао Надалу са 6:1, а цео свет је са нестрпљењем ишчекивао њихов нови сусрет три недеље касније у финалу Ролан Гароса.

Ветар однео париско финале

Судар титана на Шатријеу се, нажалост, није догодио јер су се временске (не)прилике тог јунског поподнева у Паризу уротиле против актера мушких полуфинала.

Ветар је дувао јако и током првог меча између Надала и Федерера, који је Шпанац добио са 3:0, али се ситуација додатно погоршала у касним поподневним сатима.

Новак је инсистирао да услови за игру нису регуларни, што судија и супервизор нису прихватили. Због тога је био нервозан, често је излазио и на мрежу, па је Доминик Тим добио први сет са 6:2.

Други је припао Ђоковићу са 6:3, а меч је дефинитивно прекинут при вођству Аустријанца 3:1 у трећем сету због кише и неповољне прогнозе до краја дана.

Очекивали су се бољи услови за игру у суботу, али је ветар незнатно ослабио, па је и даље са једне стране терена било драстично теже играти.

Борили су се жестоко, сваки од три одиграна сета завршен је резултатом 7:5, два је освојио Тим и тако се другу годину заредом пласирао у финале Ролан Гароса, где није имао снаге за цео меч са Надалом.

Успео је да изједначи на 1:1 у сетовима, али преостала два Шпанац је освојио са по 6:1 и подигао Куп мускетара невероватни 12. пут у каријери.

Иако није дошао до париске титуле, Ђоковићева предност је увећана на 4770 бодова више од Надала, али следила је друга половина сезоне у којој је он бранио две гренд слем титуле, још две на мастерс 1000 турнирима, као и финала мастерса у Паризу и завршног турнира у Лондону.

Са друге стране, Шпанац је само бранио титулу у Канади и полуфинале на Вимблдону и у Њујорку. Обојица су на лондонској трави остварили исто што у 2018. години. Надал је поново елиминисан у полуфиналу, овог пута од Федерера, па је остао без вимблдонског финала још од 2011, када га је победио Новак са 3:1 и први пут се попео на врх АТП листе.

Незаборавно финале Вимблдона

Новакова одбрана вимблдонске титуле је епилог невероватне драме у најузбудљивијем мечу године. Трећи пут у последњих шест година актери финала Вимблдона били су Ђоковић и Федерер. Као и у претходна два меча 2014. и 2015, први сет је решен тајбрејком.

Новак преокреће од 3:5 и добија га са 7:5, чиме је накратко умирио бучне Федерерове навијаче, који су чинили огромну већину на централном терену. Швајцарац користи пад Ђоковићеве игре и други сет осваја са убедљивих 6:1, да би се у трећем сету опет стигло до тајбрејка.

Поново Новак успешнији, сада је он повео са 5:1, на крају 7:4 и 2:1 у сетовима. За разлику од 2015. када је Ђоковић спектакуларним ритернима завршио финале у четири сета, овог пута је морао да игра и пети сет, јер 37-годишњи Швајцарац није одустајао од освајања девете вимблдонске титуле и добија четврти сет са 6:4.

Тај пети сет постао је историјски по много основа, мада нису баш сви ти рекорди морали да се догоде, јер је Ђоковић у идеалном моменту направио брејк за 4:2, али га није потврдио, па је враћена резултатска равнотежа. Федерер је нешто касније још једном одузео сервис Новаку и на 8:7 сервирао за девету титулу у свом 12. вимблдонском финалу.

Два аса омогућила су му вођство од 40:15 и меч лопте, а онда се историја поновила. Трећи пут у каријери Ђоковић спасава две меч лопте заредом против Швајцарца (претходно је то учинио у њујоршким полуфиналима 2010. и 2011. године) а затим и изједначује на 8:8 доводећи публику из екстазе у стање шока. На 11:11 Новак анулира још две брејк лопте, па се ипак стигло до резултата 12:12.

То је значило да ће први пут у вимблдонској историји бити одигран новоустановљени тајбрејк петог сета у сингл мечу, и то баш у финалу. Као у претходна два тајбрејка, Србин је био непогрешив, па је у најдужем вимблдонском финалу икада одиграном, после 4 сата и 57 минута, Федерер пружио руку петоструком шампиону, Новаку Ђоковићу.

Српски ас добио је сва три вимблдонска финала против турнирског рекордера Федерера и тиме стекао статус апсолутног владара Ол Ингланд клаба у другој деценији 21. века, јер је у том периоду Новак освојио пет титула, а Федерер и Енди Мари по две.

Повреда рамена и рана елиминација у Њујорку

Потпуно исцрпљен од вимблдонског маратона, Ђоковић је одлучио да прескочи мастерс у Монтреалу, што је Надал искористио и тријумфовао пети пут у Канади. Новака је у одбрани титуле у Синсинатију зауставио Данил Медведев. Рус је после изгубљеног првог сета са 3:6 и при резултату 3:3 и 0:30 почео да игра максимално рискантно, сервирајући први и други сервис једнако снажно, што му је донело преокрет и друго узастопно финале на мастерсима, у коме је савладао Давида Гофана и освојио најзначајнију титулу у каријери.

Очекивало се, ипак, да ће Ђоковић најбољу игру пружити у Њујорку, где је осам пута био финалиста и није изгубио пре полуфинала још од тинејџерских дана 2006. године. Међутим, током меча осмине финала са Вавринком Новак је зарадио повреду рамена, па је бранилац трофеја предао почетком трећег сета.

То је био кључни турнир за каснији повратак Рафаела Надала на прво место, јер је Новак изгубио чак 1.820 бодова, док је Шпанац победио у изузетно узбудљивом финалу Медведева са 3:2 у сетовима и зарадио 1.280 бодова више у односу на 2018. годину.

Тако се Ђоковићева предност од 3.740 бодова истопила после Отвореног првенства САД на само 640 поена, па је било јасно да ће тадашњи број 1 изузетно тешко остати на врху, јер Надал није бранио ништа до краја сезоне, а Новак чак 2.600 поена.

Рана елиминација на стадиону Артур Еш значила је да Новак Ђоковић први пут од 2006. године није одиграо ниједно финале на неком од четири велика турнира у Сједињеним Америчким Државама - три мастерса и гренд слему у Њујорку (2017. је учествовао само на два турнира, јер је завршио сезону у јулу због повреде).

То су турнири на којима је он тријумфовао укупно 15 пута и одиграо још 12 финала, играју се на Новаковој омиљеној подлози и доносили су му сваке године од 1.500 до 3.000 поена, а 2011. и 2015. чак 4.600 бодова.

Сада је његов амерички биланс био 675 бодова, што је сигурно утицало на расплет борбе за прво место, али је то истовремено и Ђоковићев адут у 2020. години да управо на та четири турнира (плус у Торонту, уколико буде наступио после Олимпијских игара у Токију) искористи велику резерву у АТП поенима која постоји.

Јесења смена на врху

Ђоковић је у финишу сезоне бранио прво место свим силама. Дебитовао је титулом на турниру у Токију, где ће се у јулу одржати Олимпијске игре, али је потом у Шангају испао у четвртфиналу после преокрета од Стефаноса Циципаса. Затим је по пети пут тријумфовао у париском Берсију, поново без изгубљеног сета, али је пре завршног турнира морао да препусти прво место Надалу.

Новаку је била неопходна титула у лондонској О2 Арени, а да притом Шпанац не дође до финала. Испуњен је био само други услов, јер је Ђоковић елиминисан пре финала први пут још од 2011. године.

Савладао га је после скоро трочасовне борбе Доминик Тим, а затим је у одлучујућем мечу изгубио од изузетно мотивисаног Роџера Федерера, чија реакција после заслужене победе над Новаком (6:4, 6:3) је подсетила на прославу полуфиналног тријумфа на Ролан Гаросу 2011. године, када је Швајцарац прекинуо Ђоковићеву чувену серију од 43 узастопне победе.

Надал се тако изједначио са Ђоковићем, Федерером и Конорсом који су по пет пута завршавали сезону на првом месту, испред њих је само Сампрас са шест година на броју један и то заредом. Шпанац је сјајну сезону крунисао пред домаћом публиком у мадридској Каха махики освајањем првог издања Дејвис купа у новом формату, где је Надал у неколико сусрета побеђивао у синглу и у дублу и није изгубио током целог турнира ниједан сервис гем.

До финала са Србијом није дошло, јер су Ђоковић и Троицки у четвртфиналу пропустили три меч лопте у одлучујућем тајбрејку дубл меча са Хачановом и Рубљовом.

Успон Медведева, Циципаса и четворице српских играча

Запажен пробој ка врху у 2019. направили су 23-годишњи Данил Медведев (одиграо чак девет финала, освојио два узастопна мастерс 1000 турнира и био финалиста Ју-Ес опена) и две године млађи Стефанос Циципас (тријумфовао на Завршном турниру у Лондону, побеђивао сваког од тројице великана).

Рус је годину окончао на петој, Грк на шестој позицији, али да би напали прво место неопходне су титуле на гренд слемовима, што још увек није успело ниједном од тенисера који су 1989. годиште или млађи. Ове сезоне су Новак Ђоковић и Рафаел Надал освојили по два велика трофеја и приближили се рекордеру по броју гренд слемова Роџеру Федереру.

Швајцарац их има 20, Шпанац 19, а Србин 16. Та борба ће обележити и годину пред нама, а у години иза нас су се истакли и остали српски тенисери. Душан Лајовић (Умаг) и Ласло Ђере (Рио) освојили су прве титуле у каријери и пробили се међу 30 најбољих. Филип Крајиновић (Будимпешта и Стокхолм) и Миомир Кецмановић (Анталија) били су финалисти, па се средином септембра први пут у историји десило да петорица српских играча буду истовремено међу 50 најбољих, док је каријеру завршио некада осми тенисер света Јанко Типсаревић.

Велика тениска тројка доминира и даље гренд слемовима (освојили су 12 заредом) и АТП листом, јер је у последњих 15 година само још Енди Мари успео да се пробије на прво или друго место светске ранг-листе.

Међутим, долази нова генерација играча способних да прекину то тровлашће, а предводе их Медведев и Циципас. Колико су у стању да то ураде већ у Аустралији, сазнаћемо од 20. јануара до 2. фебруара, када је финале првог гренд слема сезоне у Род Лејвер арени.

број коментара 0 Пошаљи коментар