Драматичан меч у дворани "Абди Ипекчи" одлучен је легендарном тројком Александра Ђорђевића у последњој секунди, што му је касније био "заштитни знак".

Јако младом тиму (просек – 21,7 година), предвођеном са клупе Жељком Обрадовићем, није сметало ни то што је до крова Европе дошао са само једном одиграном утакмицом у Београду због грађанског рата у тадашњој Југославији, а дом му је била шпанска Фуенлабрада.

Црно-бели су на путу до највреднијег трофеја срушили Солнок, у групној фази били су четврти са скором 9-5, онда су у четвртфиналу елиминисали Кнор из Болоње са 2-1 у серији, па потом милански Филипс (82:75) на Завршном турниру у Истанбулу, пре великог тријумфа над Хувентудом.

Шампиони Европе са Партизаном постали су: Александар Ђорђевић, Предраг Даниловић, Иво Накић, Зоран Стевановић, Владимир Драгутиновић, Жељко Ребрача, Млађан Шилобад, Славиша Копривица, Никола Лончар и Драгиша Шарић.