Јанг Бојс: Од звезда до трња и назад

Остало је још само пет дана до новог европског гостовања Црвене звезде, овога пута у Берну, код екипе Јанг Бојса. За разлику од текстова које сам посветио Копенхагену уочи првог дуела са нашим прваком, а који су пре свега били посвећени искључиво тактици и самој игри, овог пута представљамо вам најпре историјат актуелног шампиона Швајцарске.

Јанг Бојс је основан пред крај 19. века, 1898. године (годину дана пре основања седмоструког шампиона Европе Милана, који ће у децембру прославити 120. рођендан).

Иако, сем године оснивања, Јанг Бојс по резултатима на међународној сцени нема никакве сличности са споменутим италијанским и светским гигантом, у домаћем шампионату се могу подичити и трофејима и резултатима.

Јанг Бојс је 13 пута био шпампион Швајцарске, што га чини четвртим најуспешнијим тимом по броју титула у тој земљи.

Грасхоперс је 27 пута био првак државе, Базел има 20 трофеја, док је испред Јанг Бојса и Сервет, који је 17 пута подизао пехар намењен најбољем тиму у Швајцарској.

Међутим, првих шест наслова првака "бојси" су освојили у периоду од 1902. до 1929. године.

Био је то златан период клуба, током којег су успели да пригрле и трофеј у историјском, првом играном Купу Швајцарске 1929. године. Касније су то такмичење освајали још шест пута, а последњи Куп припао им је у сезони 1986-87, која је врло битна у историји клуба, али о томе више у наставку текста.

Од трофеја имају и један Лига Куп освојен 1976, међутим то такмичење се у Швајцарској не игра већ 27 година.

Од 1929, Јанг Бојс је на титулу шампиона чекао пуних 28 година, а нова златна ера клуба поклопила се са доласком легендарног тренера Алберта Зинга 1951.

Током скоро деценије и по на месту шефа струке, Зинг је успео да освоји четири титуле заредом, од 1956. до 1960. године, тако да је у време његовог мандата Јанг Бојс пришио и звездицу на грбу освајањем десетог трофеја шампиона Швајцарске.

Како се текст не би свео искључиво на набрајање година и трофеја, врло лако бих могао да упишем и поднаслов: "Досије Зинг".

Страрији љубитељи фудбала засигурно памте прву титулу репрезентације Западне Немачке на Светском првенству 1954, коју су популарни "Панцери" освојили баш у Швајцарској под вођством легендарног селектора Сепа Хербергера. Био је то "Златни тим" Немачке који су на трену предводили Фриц Валтер, Макс Морлок, Хелмут Ран и други.

Интересантно је да је баш на том првенству у Швајцарској, асистент селектора Хербергера био 37-годишњи тренер Јанг Бојса Алберт Зинг.

Уочи финала са Мађарском, можда и најмоћнијом репрезентацијом тог времена, за коју су играли Пушкаш и Кочиш, Алберт Зинг је наводно тајно боравио у хотелу у којем се припремала противничка селекција, одакле је слао извештаје селетору Хербергеру о стању у мађарском тиму. Доцније је у великом финалу Светског Купа 1954. године, које је одиграно, гле чуда, баш на "Ванкдорф стадиону" (тадашњем стадиону Јанг Бојса у Берну), Немачка победила фаворизоване Мађаре са 3:2.

Под Зинговим вођством, Јанг Бојс је 1958-59. године остварио и највећи успех у историји клуба на међународном нивоу. У својој другој сезони на европској сцени дошли до полуфинала Европског Купа (претече Лиге шампиона), али су тамо испали од Ремса из Француске.

Одласком Зинга 1964, Јанг Бојс је поново морао да чека дуже од 20 година, како би се појавио тренер који би им вратио веру и наду да опет могу постати шампиони.

Његово име је Александар Манџара, пољски тренер који је на клупу тима сео 1984. године, да би већ после годину дана клубу донео најпре 11. титулу – прву после 26 година, а потом и Куп Швајцарске 1987, последњи освојени у историји Јанг Бојса (шести укупно).

Током 90-их година, клуб је прошао кроз најтежи период у историји. Не само да су 1997. после пуних 50 година испали у другу лигу, већ су били пред банкротом и стечајем, међутим спас им је 1999. омогућила инвестициона компанија из Луцерна, након чека је почео и нови, трећи успон Јанг Бојса ка врху швајцарског фудбала.

Већ 2005, три године уочи Европског првенства које је играно у Аустрији и Швајцарској, Јанг Бојс је добио нов стадион капацитета 32.000 места, назван симболично "Стадион Швајцарска". Изградња тог објекта коштала је 350 милиона швајцарских франака, а саграђен је само шест година после кризног периода.

Поменуте 2005, испали су у другом колу квалификација за Лигу шампиона од наше Црвене Звезде са укупних 5:2, да би већ 2010-2011. дошли и до плеј-офа за елитно клупско такмичење, где их је зауставио Тотенхем. Ипак, те сезоне Јанг Бојс је дебитовао у групној фази европских такмичења, и то у Лиги Европе, где су прошли чак и групу у којој су били још и Штутгарт, Оденсе и Хетафе, али их је у шеснаестини финала зауставио Зенит из Санкт Петербурга.

Потом су још четири пута играли у групној фази Лиге Европе где су још само једном су прошли у нокаут фазу, 2014-15, када их је у шеснаетстини финала елиминисао Еверто.

Јанг Бојс је 2017-18. играо и са Партизаном у групи Лиге Европе, а поред ремија 1:1, претрпели су и пораз од нашег тима са 2:1.

У борби за Лигу шампиона, швајцарски тим је чак четири пута долазио до плеј-офа у последњих десет година.

Поред поменуте елиминације од Тотенхема 2009-10, у плеј офу су их избацивали и фудбалери Борусије из Менхенгладбаха 2016-17, али и ЦСКА из Москве поменуте 2017-18.

Прошле сезоне догодио им се највећи успех на међународној сцени још од 1959. Велика победа у баражу за Лигу шампиона над Динамом из Загреба, са укупних 3:2 у двомечу, и деби у групној фази елиног такмичења старог континента, где су играли са Јувентусом, Валенсијом и Манчестер јунајтедом.

Јанг Бојс је остварио и прву победу у групи Лиге шампиона над Јувентусом код куће са 2:1, а забележили су и реми са Валенсијом 1:1 пред својим навијачима. Преостала четири меча су изгубили, и завршили такмичење као последњи у групи са четири бода и гол разликом од четири дата и дванаест примљених голова.

Темеље овог тима поставио је Ади Хитер, садашњи тренер Ајнтрахта из Франкфурта, са којим је прошле године дошао до полуфинала Лиге Европе.

Хитер је седео на клупи Јанг Бојса од 2015. до 2018, са клубом је освојио титулу 2017-18, прву после 22 године, чиме је настављена клупска традиција – трећи пут у 121 години постојања, титуле су освајали чекајући дуже од 20 година!

Хитера је на месту тренера наследио Ђерардо Сеоане, некадашњи млади репрезентативац Швајцарске и бивши дефанзивац Луцерна и Грасхоперса. Сеоане има само 40 година, и током прве сезоне освојио је титулу шампиона Швајцарске (13. у историји Јанг Бојса) и увео тим у Лигу шампиона.

Интересантно је да су управо прошле сезоне фудбалери овог клуба успели да одбране наслов најбољег тима у Швајцарској први пут после 59 година, а сада ће се борити и за други узастопни пласман у групну фазу Лиге шампиона.

Такмичење започињу управо у плеј-офу, нису играли квалификације, и меч са Црвеном звездом биће им први на евро сцени ове сезоне.

И за крај, да не буде да сам чувени италијански Милан споменуо тек ради реда, интересантно је да се Јанг Бојс данас налази на 56. месту на Уефиној ранг листи клубова, док се Милан, који ове сезоне нећи играти у европским такмичењима због кршења финансијског фер плеја, налази на 78. позицији.

О играчком кадру и тактици Јанг Бојса у наредном тексту. До тада, спортски поздрав...

број коментара 1 Пошаљи коментар
(субота, 17. авг 2019, 19:35) - Zoran [нерегистровани]

Oprezno momci

Momci vrlo oprezno sa Jang Boysom jer njihov teren je veštačka trava, ako niste puno igrali na toj podlozi morate biti vrlo oprezni.