Идеална стаза

Пре тачно 40 година свет Формуле 1 упознао је острво Нотр Дам и стазу која (нажалост већ од 1982. године) носи име једног од најомиљенијих возача у историји. То што је заменила Моспорт - један од оних аутодрома који би радо поново видели у календару - је за нови дом Велике награде Канаде представљало поприличан изазов, па скепса са којом је дочекано пресељење у Квебек није била неуобичајена. Оно што смо добили, била је љубав на први поглед.

Мало је залуђеника у Формулу 1 који некад у тренуцима доколице нису покушали да нацртају или бар замисле своју „идеалну" стазу. Уместо угледања на дизајн неког од класичних аутодрома, у очајничкој жељи да будем оригиналан, кад год бих и сам то радио као резултат сам добијао бесмислено компликован цртеж који ни мојој незнатности није личио на место где би тркање било нарочито могуће а камоли узбудљиво. Увек би ту било успона и низбрдица, подвожњака или надвожњака, сулудо дугачких и необичних кривина и као по правилу - мој омиљени део - половина кружнице (уместо стартно-циљног правца) са крајевима који се настављају на последњу и прву кривину на стази. Као да Имола није тек морски краставац, Монца обрнути пиштољ, арденска лепотица „фејзер" из Звезданих стаза, Брендс Хеч кукица а Зандворт и Донингтон квадрат односно овал са по прстићем на једној страни. Монтреалска стаза спада у тај низ логичних, ни мало компликованих комбинација праваца, шикана и укосница који је за моје дечје очи био превише једноставан па од дрвета нисам видео шуму. Брзине веће од 300 километара на час, страшна кочења пред укосницама и кратке окуке оивичене бетонским зидовима чине аутодром Жил Вилнев местом које нам је током година подарило небројена узбуђења па се свака нова трка у Канади чека са посебним узбуђењем и радошћу.

Ове године, у Канаду долазимо после криминално лоше забаве у Монте Карлу, због чега су очекивања од овог пунокрвног аутодрома још већа. Јучерашње квалификације подариле су нам обећавајући заплет са три различита аутомобила и два различита сета гума на челу каравана, уз први суботњи пораз Мерцедеса од како смо закорачили у хибридну еру. Фетелова прва стартна позиција је Ферари поставила на место на којем у Монтреалу нису били још од 2001. године, што је за Скудерију лепо али и поприлично неважно на стази на којој је у више од половине трка тријумфовао возач који није био суботом најбржи. Себ је сезону почео са два тријумфа, само да би брзо изгубио вођство у генералном пласману упркос томе што на располагању има вероватно најбржи аутомобил у каравану. Како Хамилтон данас стартује тек са четврте позиције, Нотр Дам је прилика за Немца да поврати не само победничко самопоуздање већ и добар део тренутног дефицита за актуелним светским прваком.

То што је Ботас јуче надмашио Хамилтона ипак представља највеће изненађење квалификација. Финац има лепе успомене са ове стазе, али Луис је претходних десетак година био газда у Монтреалу па нико нема право да шампиона из Стивениџа отписује из круга потенцијалних фаворита за данашњи тријумф. Тим пре што ће и Ферари и Мерцедес трку почети на ултра а не хипер мекој гуми (која је Себу донела прву позицију на старту) јер нас искуство учи да ако је Ферари бржи на најмекшој могућој мешавини, како гуме постају тврђе тако предност полако прелази на страну Сребрних стрела.

У игри ће данас бити и бар један Ред бул, иако је аустријска екипа у Монтреалу хендикепирана нижом максималном брзином у односу на ривале. Верстапен је јуче успео да искористи киксеве Хамилтона и Раиконена али прилично сам радознао да видим шта холандски "enfant terrible" може данас да учини са мекшом гумом у односу на ривале. Готово извесно сигурносно возило - под условом да га не изазове баш Макс - би могло поприлично да закомпликује тактику водећих тимова и још једном отвори могућност за алтернативно размишљање којим је Ред бул стигао до тријумфа у Шангају, на стази још незгоднијој за Њуијев аутомобил него што је то аутодром Жил Вилнев.

Испод велике шесторке, само повампирени зид шампиона, провала облака које у овом тренутку нема у временској прогнози или неки „Менсел ‘91." моменат би остатку каравана могао да улије наду у место на подијуму. Рено, Форс Индија, Хас и Торо Росо рачунају на бодове, док би фанови Мекларена (има ли их још увек?) за такав исход морали да се уздају у нешто више од генијалности Алонса.

После шест трка три водећа тима имају по две победе што у Формули 1 нисмо видели још од 1987. године. Те године трка у Канади није одржана због спора две локалне пиваре а до титуле је на крају стигао возач који у првих 6 трка - није ни једном тријумфовао. Солидна статистика ако се зовете Валтери, Макс или Кими.

број коментара 3 пошаљи коментар
(понедељак, 11. јун 2018, 01:12)
Bojan Trkulja [нерегистровани]

Alonso

Nije potpuno nemoguce ali nije ni mnogo realno. U ozbiljnim je godinama sto je prva prepreka, a prema recima Nika Rozberga timovi zaziru od njegovih politickih igara koje na kraju uvek destabilizuju ekipu. Kako god bilo, velika steta sto nece do kraja iskoristiti talenat koji poseduje.

(недеља, 10. јун 2018, 15:09)
Сарајлија из Бијељине [нерегистровани]

Браво Бојане

Свака част за написани текст. Као да читам неки савремени романи са описима у стилу Андрића.
Питање за Бојана за мишљење: Да ли ће икада Алонсо опет доћи у неки велики тим?

(недеља, 10. јун 2018, 12:08)
anonymous [нерегистровани]

Formulista

Sa Alonsom do pobede.