Шпанија пада у недељу

Неомиљена Каталуња, последња баријера на путу нове, занимљиве Формуле 1 требало би коначно да капитулира овог викенда. Стаза која нам је у претходних 27 издања чак 24 пута сервирала победника који је кренуо из првог реда је ноторна по предвидљивим тркама без много претицања те као таква представља прави изазов за сезону која се за сада истиче са само једном победом са прве стартне позиције.

Разлике у стратегији, грешке возача, кварови, време изласка сигурносног возила или тек пуки сплет околности одредили су исходе прве четири трке па се чак и међу самим протагонистима шампионата поприлично разликују мишљења о томе ко има најбржи аутомобил. Што је прави шлагворт за стазу у брдима изнад Барселоне која се својом комбинацијом праваца различите дужине и свих могућих типова кривина доказала као најобјективнији судија, оличено кроз позицију незаменљиве позорнице зимских тестова. Да је такав статус заслужено изборен показаће нам кратак повратак у прошлост у којој је само аутодеструктивно понашање Розберга и Хамилтона пре две године спречило Мерцедес да у Шпанији тријумфује на свим тркама нове хибридне ере.

Сребрне стреле су после Азербејџана добиле водећег у генералном пласману али - уз ризик да ме бројна Луисова армија навијача затрпа негативним коментарима - мислим да ни њему самом није баш јасно како се то догодило. Британац је само до изласка сигурносног возила у Малбурну деловао суверено, али после неочекиваног губитка те победе шампион из Стивениџа делује непрепознатљиво. У Бахреину је због казне од пет места у трку кренуо са тек девете позиције, Кину је практично преспавао а победу на обали Каспијског мора даровали су му Валтеријева пробушена гума и Себов претерани ентузијазам. Светски шампион је и сам признао да ове сезоне није на свом уобичајеном нивоу, а ето га ипак на врху поретка са 4 бода предности у односу на Фетела.

Главни конкурент, пак, је кренуо са две стартне победе, од којих му је ону у Мелбурну поклонила некомпетенција у гаражи јединог америчког тима, док је до друге стигао услед системске софтверске грешке сопствене екипе, која је Кимија коштала одустајања, несрећног механичара Цигаринија сломљене леве ноге а самом Фетелу случајно уделила победничку тактику са једном променом гума. У наредне две трке Фетел је кретао са водеће позиције што је било довољно тек за једно осмо и једно четврто место па и поред максималних 50 бодова после Бахреина и три пол позиције Себ сада гледа у леђа актуелном светском прваку.

Као трећи фаворит неочекивано слови Ботас. Флегматични Финац је уз другачију расподелу карата могао да тријумфује на претходне три трке - у пустињској краљевини је без победе остао због недовољне агресије у односу на истрошеним гумама хендикепираног Фетела, у Кини му је ту шансу ускратило сигурносно возило док је за губитак победе у Азербејџану одговоран гуми дефект на три круга до краја. Мерцедес дозвољава својим возачима да се тркају и Валтери би то морао боље да искористи уколико жели да и наредне године вози у конкурентном тиму.

Другог (првог?) Финца, упркос трећој позицији у поретку возача, већ немамо права да разматрамо као претендента у борби за титулу. Кими и даље греши када не би смео - на прошлој трци је опет у последњем сектору изгубио прву стартну позицију - и ни изблиза недељом није довољно агресиван, али би и такав у оваквој сезони имао веће право на наду у титулу него што га је рецимо у једном другом спорту имао скоро-пензионисани тетовирани Велшанин који је пре неки дан подигао пехар у легендарном Крусибл театру, само када би му сопствени тим то дозволио. Што се, док год је Фетел у шампионату, неће догодити.

На крају тог списка потенцијалних шампиона још увек не би требало отписивати возаче Ред була. Аустријски тим је већ забележио једну победу и сигуран сам да ће их до краја године бити још, али динамика која влада у њиховој гаражи у овом моменту није добра. Проблем датира још из прошле сезоне, када је екипа у страху од Мерцедеса Верстапену понудила велики и дугачак нови уговор и тако Холанђанина довела у преференцијални положај у односу на Рикарда. Што је и иначе самоувереног Макса, у недостатку искуства које доносе године, ове сезоне гурнуло преко ивице. У жељи да искаже несумњиви таленат који би пре или касније морао да се крунише бар једном титулом светског првака, агресивни Верстапен је на прве четири трке прешао све дозвољене границе - почетничка грешка и обртање у Мелбурну, насртај на Хамилтона у Бахреину и Фетела у Кини, те скандалозно двоструко мењање правца у Азербејџану. Није ни чудо да талентовани дечко данас у леђа гледа и Алонсу и Хилкенбергу.

У другом углу гараже је Дени Рик, са уговором који истиче на крају сезоне и потенцијалним слободним местима и у Ферарију и у Мерцедесу. У години у којој пуни 29, Аустралијанац вози за свој најважнији уговор у каријери, што је уз надобудног Верстапена у другом аутомобилу сигуран рецепт за катастрофу, па неће бити изненађење ако сцене из Бакуа будемо видели још који пут у 2018. Поготово када се сетимо да аустријска екипа ни у прошлости није успевала да обузда темперамент својих возача.

Испод водеће тројке, Барселона би могла да доведе до новог мешања карата. Сви причају о Мекларену који тврди да ћемо тек у недељу видети прави MCL33, али после година претеривања, дозволићете ми да будем скептичан према изјавама које стижу из Вокинга. Каталуња би могла да буде добра за Хас, где потпуно неочекивано налазимо Грожана на дну поретка и - уз Сироткина у потпуно неконкурентном Вилијамсу - јединог без бодова у 2018, па очекујем да се та статистика у недељу промени. Уз пробуђену Форс Индију и ове сезоне стандардно добри Рено, нестабилни Торо росо и побољшани Заубер ето прилике да коначно у Шпанији гледамо узбудљиву трку са пуно претицања.

број коментара 0 пошаљи коментар