Исувише добро да би било истинито?

У уском кругу пријатеља, иако бих ја рекао сасвим незаслужено (али то је већ нека друга и подугачка прича која укључује, између осталог, гол Хулија Салинаса у Верони 1990. и Мијатовићеву „пречку која се још увек тресе“ у Тулузу 1998), познат сам као баксуз када су спортски исходи у питању, па ево прилике да тај нимало ласкави атрибут тестирамо колико овог викенда. У ствари и није нека прилика, неко промућурнији вероватно не би изабрао потпуно непредвидљиву Велику награду Азербејџана да докаже свету да греши, али промућурна особа вероватно не би себи ни дозволила да постане позната као баксуз, тако да баш и немам много избора.

Па ћу кренути од, за себе, олакшавајућих околности. Не постоји ништа обично у трци Формуле 1 у главном граду Азербејџана. Почевши од тога да уопште постоји Велика награда Азербејџана?! Градска, најужа, и најбржа су карактеристике које када се ставе заједно никако не звуче логично а опет стоје у опису стазе на обали Каспијског мора. На дебију, 2016. године проглашена је гласовима навијача за најгору, да би годину дана касније од истих понела титулу најузбудљивије трке сезоне. Поврх свега, ове године је датум одржавања померен два хладнија месеца унапред, а гуме које су возачима на располагању су два степена мекше па би тек требало да упознамо свезналицу која тврди да има идеју како ће се ствари одвијати овог викенда.

Што тренутак чини правим за искусног баксуза да утврди како је пред нама сезона Формуле 1 какву нисмо гледали још од како је Фелипе Маса целих 39 секунди био шампион света 2008. године. А следи и образложење.

Које почиње у шокантно снежној Барселони у фебруару, где Мерцедес тако очекивано и досадно држи мастер клас остатку каравана да се по кулоарима прича како је предност Сребрних стрела током зиме додатно нарасла у односу на најближе ривале из (у том моменту тим редоследом) Аустрије и Италије. Затим се наставља оним кругом Луиса Хамилтона на квалификацијама у Мелбурну после којег се субота у гаражама Ферарија и Ред була претвара у фестивал чешкања по глави. Већ у следећој епизоди, дан касније, збрка приликом замене гума два Хаса, у најбољој традицији поквареног Флавија режира обрт вредан холивудског римејка и на највиши степеник постоља промовише Фетела, до тог момента прописно декласираног како од Луиса, тако и од Кимија. А Матешицева екипа? Не само да више није други фаворит, делује као да није у истој категорији са сребрнима и црвенима.

Две недеље касније, у врелини Бахреина, слика је потпуно другачија: два Ферарија деле први ред на старту, али Себ до победе стиже уз помоћ тактике, са једном заменом гума мање од шампиона?! Верстапен у Заливу наставља са имитацијом Малдонада, док Рикарду, али и свим навијачима Ред була осмех са лица брише (још један) квар на старту трке. Остатак је ужаснут карамболом приликом Кимијевог сервиса и одушевљен Гаслијевим четвртим местом у аутомобилу који погони Хонда. И док се утисци још нису прописно слегли, били смо у прохладном Шангају, на Мерцедесовом игралишту још од 2011. године. Ферари понавља први ред на квалификацијама, први пут на две узастопне трке још од 2006. али очи боде невероватних пола секунде предности у односу на Мерцедес. Трка је у својој првој половини досадна, све док нам лоша комуникација у Торо росу и паметно резоновање Ред була (јесам ли у овом тексту већ споменуо игре поквареног Флавија?) не подаре спектакл претицања и драме у последњих 25 кругова: Рикардо побеђује и утврђује незваничну титулу најбољег претицача (јел постоји уопште та реч у српском?) у каравану, Макс коначно добија заслужене прозивке због свог рани-Сена-рани-Шуми стила, Себ у оштећеном аутомобилу не може да задржи ни Мекларен иза себе, Хамилтон делује одсутно, а два флегматична Финца попуњавају подијум и згрожено гледају Аустралијанца и сада већ ноторни перформанс који укључује ознојену патику и шампањац.

Шта у ствари хоћу да кажем? Као прави умишљени навијач, поносан на своје ничим доказане аналитичке способности, званично капитулирам пред новом сезоном Формуле 1. Да ли ће овог викенда Мерцедес поново кубурити са одржавањем температуре гума унутар пожељног „прозора" који гарантује максималне перформансе? Не знам. Или ће Ферари трећу трку заредом кренути из првог реда? Стварно не знам. Хоће ли Ред бул коначно бољим квалификацијама демантовати скептике који су их већ искључили из борбе за овогодишњу титулу? Ко зна. Шта ће се дешавати испод трећег реда, како ће се поређати Рено, Мекларен, Хас? Немам појма.

Изморени годинама предвидљивих исхода, доминације истих тимова и одсуства неизвесних трка, да ли смо заборавили како у ствари изгледа узбудљива сезона Формуле 1? И да ли је ово што гледамо на почетку године тек случајност, или права ствар? Да ли је заиста дошло време да после година трпљења увреда типа „Мото ГП је ... за Формулу 1" коначно узвратимо ударац?

Ја мислим да јесте. Али, знате, ја сам баксуз.

број коментара 1 Пошаљи коментар
(субота, 28. апр 2018, 12:36) - anonymous [нерегистровани]

kao

Mercedes kao slab u prve tri trke, a vodi u konkurenciji konstruktora, jos pri tom, njihov prvi vozac ima samo 9 bodova manje od prvoplasiranog Fetela.
Tek je pocela sezona i na kraju ce opet oni da pobede u obe konkurencije.