Ружно паче

Када овог поподнева падне карирана застава, за нама ће остати прва половина необичног шампионата који не добија ни приближно довољно похвала које заслужује. Неизвесна борба за титулу? О, да. Главни конкуренти из различитих тимова? Тачно. Победе за више екипа, при томе са различитим моторима? Виђено. Неколико различитих возача на врху победничког постоља? Свакако. Постављање нових најбржих кругова на стази? Као од шале. Узбудљиве трке? Углавном. Љути ривалитет главних такмаца? Још како. Контроверзе? У изобиљу.

И још приде: нови власници комерцијалних права који су не само унели нову енергију и правила понашања већ нам тек обећавају промене које смо одавно заслужили; невероватно изједначена борба тимова (и возача) и у средини табеле; нови таленти којима ћемо се тек дивити у годинама које долазе; гуме са којима се може тркати, али нуде и довољно простора за тактичко надмудривање; аутомобили који коначно изгледају узбудљиво. Уз мало напора, вероватно би овај низ могао да се продужи до краја текста, али нема потребе, схватате шта хоћу да кажем.

То што вишеструко редуковани број залуђеника који још увек редовно прате мој омиљени спорт на све ово доста млако реагује је несумњиво последица дубиозе у којој се Формула 1 нашла у последњим годинама Бернијеве владавине. Као да смо сви ми који смо заједно пролазили кроз Сциле и Харибде - потуцања по опскурним азијским локацијама, вишегодишње доминације истих тимова, константне промене правила и убитачна комбинација политички коректне комуникације и исто таквог понашања - једноставно прихватили да ћемо волети Формулу 1 колико год она радила у корист сопствене штете да ни сами не примећујемо позитивне промене јер не очекујемо да би се нешто позитивно заиста и могло догодити.

E па дешава се, ружно паче пред нашим очима поново постаје поносни лабуд.

Колико је узбудљиво што смо у квалификацијама на Силверстону, упркос прохладном британском лету, делимично влажној стази и тврђој мешавини гума него што је то било нужно, видели највећу просечну брзину још од времена када се земља у којој живимо звала Социјалистичка Федеративна Република Југославија? Што су у појединим кривинама на возаче деловале силе веће од 6 Г(равитација), а они то трпели као нешто најнормалније на свету? Или што ас за којег ће чак и они који га не воле без проблема признати да је у смислу сирове брзине несумњиви лидер у својој генерацији, али чак и у аутомобилу који је за фину маргину доминантнији од конкурената после девет трка заостаје 20 бодова за лидером шампионата? И што упркос лепих пола секунде предности из квалификационог круга - што је, зашто и то не додати, највећа маргина између прво- и другопласираног још од почетка сезоне - неће бити превелико изненађење ако ону карирану заставу са почетка текста данас добије неко други?

Па још и: како ће се препредени тактичари Скудерије побринути да ни овај пут Кими не заврши испред Себа? Хоће ли Макс најзад стићи до циља сада када је лоша срећа изабрала другу страну гараже? Где је лимит Денија Рика док се буде пробијао са зачеља? Може ли Ботас освојити довољно бодова да задржи макар и лажну наду да је још увек протагониста у борби за титулу? Да ли нека Форс Индија, Рено или Хас могу Финца задржати иза себе? Који је коначни домет Вандорна са побољшаним агрегатом?

Истина је да чак и на стазама које немају рафинираност и педигре једног Силверстона нова Формула 1 нуди више заплета него што смо навикли. А на стази најбржих кривина, пред 130,000 бучних навијача и уз константну претњу кише, потребно је само да се удобно сместимо и дозволимо великим мајсторима волана да нас почасте са мало магије које смо тако жељни.

број коментара 3 пошаљи коментар
(недеља, 16. јул 2017, 10:36)
Један од ветерана [нерегистровани]

Иситна и фикција

Пажљиво сам прочитао текст и признајем, навео ме је на размишљање. Да бих проверио први утисак, прочитао сам га још једном, овај пут гласно. Сам себи звучао сам као проповедник верске секте када држи мотивациони говор. Веома ценим и поштујем аутора овог и других текстова о мени некада апсолутно најважнијем догађању на планети, тркама Ф1. Прву сам одгледао 1978. колико је то важно знаће аутор. Била је то трка за ГП Италије у Монци. Да ли је крив био Брамбила или стартер, Петресон или неко четврти или је то једноставно била порција бола коју смо сви морали истрпети да би могли да учествујемо у нечему што ни дан данас не могу да дефинишем. Бајка је за мене трајала негде до 1993. Тада је забрањено много тога и од тада је Ф1 на силазној путањи, макар по питању магије. Можда је све ипак почело 1984. обавезом да се притисак у вентилима смањи са 4 на 2,5 бара или нешто касније забраном коришћења турбо компресора, можда је највећи злочин против Ф1 било уништавање оригиналних стаза, не знам. Бојим се да немам довољно простора за даљу дискусију на овом нивоу па ћу скратити... Ф1 није више ни бледа сенка онога о чему пише аутор текста. Најпоштеније би било да се у мору промена изврши коначно она суштинска и да се промени име данашњем такмичењу. Деценијама сам маштао да уживо видим бар једну трку и машта је постала стварност 1990. у Будимпешти. Касније ме је живот селио са континента на континент и одгледао сам 20-ак трка на свим меридијанима. Последњу сам уживо гледао у Монтреалу сада већ давне 2008. Тренутно живим у Швајцарској и доступне су ми све европске трке али их ипак не гледам. Ретко гледам и ТВ преносе самих трка, тренинге нисам погледао бар 5-6 година. Нема више магије. Негде у дубуни душе осећам да аутор има сличан став мада се осим у љубави према Ф1 скоро у свему разликујемо, судећи по садржају текста о пропетом црном коњићу. Да ли је данашњи текст истина или фикција зависи искључиво од тог унутрашњег става аутора према теми и овај комантар написао сам у ствари њему јер немам с ким да дебатујем о Ф1 а то ми много фали и много сам тужан збот тога. Желео бих да нам врате вентуријеву млазницу, кочнице са 8 кљешта, моторе са 12 цилиндра...., да нам врате нашу Фромулу 1!

(недеља, 16. јул 2017, 10:23)
Vocka [нерегистровани]

Svaka cast

Iskreno mi je drago da postoji jos zaludjenika formulom 1 kao ja. Punnnoooo pohvala za kolumnu, obavezno je citam pre svake utrke f1

(недеља, 16. јул 2017, 10:17)
anonymous [нерегистровани]

Истина

Треба пуно знати да би се са уживањем пратио овај спорт. Као, уосталом, и било други спорт. На пример, онима који не знају правила безбола није ништа занимљиво, не разумеју зашто публика тапше или звижди, који потез је добар, а који није. Аутор овог текста је до детаља у току, па је зато и могао овако лепо да напише оно што је хтео.