Конићива, Кумамото, Српкиње су дошле по олимпијску визу

Чињеница је да су спортови у Србији често у сенци фудбала и кошарке. С времена на време, велика такмичења у другим спортовима пробуде интересовање, као и родољубље у Србији. Сада је дошло једно од тих "времена", јер дамама које се баве најгрубљим спортом треба подршка.

Женска рукометна репрезентација Србије пласирала се 6. јуна на Светско првенство у Јапану, након укупне победе над Пољском у двомечу баража.

Од тада је прошло скоро пола године. Чини се да се интересовање у јавности за тај успех уопште није променило – остало је на нивоу "занимљивости" на свега три дана до почетка такмичења.

Други спортисти се за идентичан успех, народски речено, "дижу у небеса". Хајде да то променимо.

Значај подршке

Девојкама ће ово бити четврто узастопно светско првенство. Највећи успех оствариле су 2013. године, када је првенство одржано у Србији и када су се окитиле сребром.

Посећеност је била велика за спорт као што је рукомет. Утакмице Србије у групној фази пратило је у просеку 3.700 гледалаца, док је број људи на трибинама у нокаут фази порастао чак на 19.000.

Иако атмосфера Чаира и Арене неће моћи да се понови у далеком Јапану, сигурно је да је подршка имала велику улогу у освајању медаље. Зато је и сада важно да репрезентативке знају да иза себе имају народ који верује у њихову игру, труд и остварење циља.

А циљ је пласман на квалификациони турнир за Олимпијске игре. Србија се као самостална држава никада није пласирала на Олимпијске игре, а последњи пут је под оквирима Југославије наступила 1988. године у Сеулу, када је освојена тзв. дрвена медаља.

Да се домогне квалификација, националном тиму је потребно да се пласира међу најбољих седам репрезентација света, с тим што би првим местом обезбедиле директан пласман на ОИ. Какве су шансе за такав сценарио биће јасније током првенства.

Састав тима и противници – какве су шансе?

На списку селектора Љубомира Обрадовића налазило се 19 девојака. Једна од наијскуснијих репрезентативки Андреа Лекић задобила је тешку повреду бубне опне, због чега је морала да напусти репрезентацију непосредно пред пут.

Још две важне карике, како каже селектор Обрадовић, недостају у репрезентацији. Катарина Крпеж-Шлезак и Тамара Радојевић (Георгијев) пропуштају првенство јер су у другом стању.

Екипа је састављена од девојака међу којима ниједна не игра у Србији, што значи да им игра на интернационалној сцени није непознаница.

Просек година у репрезентацији је 27. То представља одличну подлогу за подухват у који се тим упушта, управо због баланса искуства и младости. Најстарија је голман Катарина Томашевић са 37 година, док ће Јована Јововић свој 18. рођендан прославити током такмичења.

Србија се налази у Групи А са Холандијом, која је врло брзо постала "сила" у свету рукомета – четврто место у Рију 2016, бронза на Светском првенству 2017. и Европском првенству 2018. године. Када се већ помиње "сила", ту је и Норвешка – најтрофејнија репрезентација и актуелни вицешампион света.

У Групи А су и најбоља афричка репрезентација Ангола, шампион Северне Америке и Кариба – Куба и квалификант Словенија.

Без еуфемизама – задатак није нимало лак. Још тежи ће бити у наставку, када се формира нова група у којој ће потенцијални противници бити Француска, Данска, Бразил.

Да девојке не би биле саме на свом путу, потребан им је осми играч. Играч који нема позицију на терену, али чије је присуство од неизмерног значаја.

број коментара 0 Пошаљи коментар