Nikolajevska crkva najstarija u Beogradu

Evo priče o jednom posebnom hramu, o Nikolajevskoj crkvi, koja datira iz 18. veka, a smatraju je najstarijom u Beogradu. Podsetićemo se na Svetog Nikolu, svetitelja, u čiju čast krsnu slavu slave Srbi na svim kontinentima.

Svaki put izgovoreno ime jednog od najvećih svetaca u hrišćanstvu budi u nama posebno poštovanje - Sveti Nikola.

Gotovo da nema građevine u Zemunu koju ne zasenjuje lepota najstarijeg hrama u Beogradu. Nikolajevska crkva, nastala od 1725. do 1731. godine na mestu pređašnjeg crkvenog objekta, posvećen je prenosu moštiju Svetog oca Nikolaja, arhiepiskopa Mirlikijskog Čudotvorca, iz Mira Likijskoga u Maloj Aziji - u grad Bari u Italiji.

Arhitetektonsku harizmatičnost hrama definišu stilske odlike baroknih crkava kakve su podizane na području Vojvodine prvih decenija osamnaestog veka.

„Bez obzira na to što je najstariji i što se u hramu nalaze mošti nekoliko ugodnika Božijih, pre svega Andrije Prvozvanog, zatim deo mošti Svetog Nikolaja, deo moštiju Svete Petke i deo mošti Svetog Nektarija Eginskoga Čudotvorca. Nad svim tim moštima se svake nedelje služe akatisti, koji su veoma posećeni", kaže za RTS otac Vladimir Pražić.

U unutrašnjosti crkve dominira raskošan, duborezni i pozlaćeni ikonostas, čija je restauracija u toku. Smatra se najznamenitijim i najlepšim baroknim ikonostasom srpske umetnosti 18. veka.

„Budući da se oslanjamo na pomoć svih vernika i ljudi dobre volje, ja i ovog puta mogu da apelujem za pomoć, pre svega pri obnovi ikonostasa i živopisa, odnosno zidnog slikarstva našega hrama. To bi zaista bilo bogougodno i Bogu milo i Svetom ocu Nikolaju, koji je domaćin, zaštitnik i pokrovitelj ovog hrama", kaže otac Pražić.

Priča o najstarijem hramu u Beogradu, samo je trenutak potrebe da u vremenu velikih iskušenja za čovečanstvo naglasimo važnost očuvanja naših svetinja, čime negujemo kontinuitet naše vere i poštujemo svete očeve kakav je bio Sveti otac Nikolaj Mirlikijski, u našem narodu uvek slavljen imenom Sveti Nikola.

broj komentara 0 pošalji komentar