Gde je kraj izbegličkim mukama?

Da li će Hrvatska, pre nego što postane punopravni član EU, ispuniti zahteve izbegličkih udruženja koji su krajem prošle godine u vidu Peticije adresirani na EU i preko 150 primalaca u međunarodnoj zajednici?

Srbija je danas prva država u Evropi po ukupnom broju izbeglih, prognanih i interno raseljenih lica, ali isto tako i prva po dužini izbegličke krize koja traje pune dve  decenije.

Prema evidenciji Komesarijata za izbeglice u Srbiji je danas tačno 86155 osoba koje poseduju izbegličku legitimaciju. Međutim, stvarni broj izbeglih i prognanih lica iz ratom zahvaćenih područja bivše Jugoslavije daleko je veći. Tako u Koaliciji udruženja izbeglica tvrde da taj status imaju i svi oni koji su u međuvremenu dobili srbijansko državljanstvo, ali još uvek nisu rešili svoje izbegličke probleme. Takvih je po njima oko 300 hiljada.

Dokle će da traju izbegličke muke ovog dela naših sugrađana, teško je reći. Bilo je mnogo obećanja sa svih strana, ali praktično se nije mnogo odmaklo.

Krajem prošle godine Koalicija udruženja izbeglica iz Hrvatske u Srbiji odlučili su da sudbinu preuzmu u svoje ruke. Podneli su Peticiju Evropskoj Uniji (EU) i drugim kompetentnim institucijama i subjektima međunarodnih odnosa, pozivajući se na sve relevantne međunarodne dokumente o ljudskim pravima sa zahtevom da se njihova sudbina konačno reši.

U Peticiji su navedeni sledeći zahtevi: povratak zauzete pokretne i nepokretne imovine; obnova tokom rata, i kasnije, oštećene i uništene imovine; pravična nadoknada za oštećenu, uništenu i nestalu imovinu; povratak oduzetog stanarskog prava ili pravična novčana nadoknada, isti uslovi otkupa za sve; isplata dospelih i neisplaćenih penzija; priznavanje radnog staža za period 1991-95.; isplata devizne i dinarske štednje; novčana nadoknada za neučestvovanje u procesu privatizacije; revizija presuda za ratne zločine donete u odsustvu okrivljenih; pošteno i ujednačeno procesuiranje ratnih zločina i prestanak etnički motivisanih suđenja; završetak procesa ekshumacije i identifikacije nestalih lica.

Da podsetimo, povod za pokretanje Peticije jeste činjenica da je Hrvatska prošle godine dobila saglasnost EU da otvori pregovaračko poglavlje 23 pod nazivom „Pravosuđe i temeljna ljudska prava" bez uslova da vrati oduzeta prava izbeglicama.

Učestvujući u emisiji Srbija na vezi Satelitskog programa RTS-a, u ponedeljak, 16. maja, Miodrag Linta, predsednik Koalicije navodi da su od 155 adresa međunarodne zajednice i 20 adresa u Srbiji, gde su sve uputili Peticiju, dobili su tek nekih desetak odgovora. Međutim, kaže da ih to ne obeshrabruje.

Stotinak izbegličkih udruženja i zavičajnih klubova Srba iz Hrvatske okupljenih u Koaliciju su uporni u svojim zahtevima, upućenih pre svega EU da ne potpiše Ugovor o pristupanju sa Hrvatskom sve dok ona ne reši navedena imovinska i druga prava njenih građana ratnom olujom prognanih i izbeglih u Srbiju.

Izbeglička udruženja traže da osnova dijaloga sa Hrvatskom bude Bečki sporazum o sukcesiji u kome se vrlo jasno kaže da prava svih građana bivše SFRJ treba da budu poštovana u skladu sa 31. decembrom 1990. godine. Izbeglice takođe traže da ovi zahtevi budu jedno od otvorenih pitanja između Srbije i Hrvatske. Drugim rečima, traži se hitan i suštinski dijalog Vlade Srbije sa vlastima Hrvatske kako bi se trajno rešio problem oduzetih imovinskih, statusnih i drugih stečenih prava.

Do sada je prikupljeno oko 60 hiljada potpisa u Peticiji.

Milorad Pupovac, predsednik Srpskog narodnog vijeća, u nedavnoj izjavi za emisiju Srbija na vezi Satelitskog programa RTS-a, podseća da se imovina u Hrvatskoj već dosta dugo vraća ali da to zaista predugo traje i najavljuje da hrvatske vlasti pripremaju i dva nova zakona - Zakon o područjima od posebne državne brige i Zakon o odgovornosti države za terorističke akte i javne demonstracije. Po Pupavčevim rečima tim bi se zakonima olakšao i ubrzao postupak ne samo vraćanja imovine, nego i uz pomoć države vršila obnova oštećenih kuća i druge imovine. Takođe bi država preuzela odgovornost i za obnovu svih kuća i drugih objekata oštećenih u nasilnim terorističkim aktima i demonstracijama.

Miodrag Linta, predsednik Koalicije ističe da su sve to ohrabrujuće najave, ali i upozorava da bi se sve navedeno uradilo treba određeno vreme, a to znači da „nije realno da EU zatvori pregovaračko poglavlje 23 sa Hrvatskom i sa njom potpiše Ugovor o pristupanju".

 „Mislimo da je to jedan proces koji će trajati znatno duže od ovih mesec i po dana kako Hrvatska planira da zatvori Poglavlje 23", rekao je Linta.

Međutim, Brisel bi, kako je ovih dana najavljeno, za nekoliko nedelja mogao i da zaključi pregovore sa Hrvatskom o pristupanju i ona bi time od 01. jula 2013. postala 28. članica EU. U tom kontekstu se sad nameće i pitanje kako će se to odraziti na zahteve izbeglih i prognanih Srba i hoće li njihovi temeljni problemi i na koji način da budu rešeni, odnosno da li će Brisel, u periodu tzv. monitoringa u kome Hrvatska na svaka tri meseca podnosi izveštaj o izvršenju preostalih obaveza, pritisnuti Zagreb da reši i i ta pitanja, ostaje da se vidi.

Takođe je veoma važno ako bi i relevantne državne i političke ustanove Republike Srbije, pre svega Skupština Republike Srbije, a i sama Vlada kroz nadležna ministarstva, pokrenule ozbiljne rasprave sa usvajanjem određenih zaključaka koji bi bili obaveza nadležnih tela ove države da se konačno zauzmu za trajno rešenje izbegličkih pitanja kao jednog od preduslova za građanje dobrosusedskih odnosa i regionalne saradnje. Sa takvim zaključcima i stavovima naši spoljno politički akteri treba da nastupaju u susretima sa hrvatskim zvaničnim, ali i relevantnim međunarodnim činiocima, pre svega EU, i da insistiraju da se pitanja rešavanja osnovnih zahteva izbeglica stave u prioritet.

Ostaje, dakle, da se vidi da li će se u ovom neslavnom jubileju od dve decenije izbegličke golgote u Srbiji konačno rešiti suštinski problem izbeglih i prognanih Srba iz Hrvatske, a i ne samo njih. To je održiv povratak, što pre svega uključuje povratak imovine i svih drugih izgubljenih prava.

Preuzmite dokument: Peticija Koalicije udruženja izbeglica iz Hrvatske od 19.10.2010.

Preuzmite dokument: Analiza - nezakonito oduzimanje srpske imovine u Hrvatskoj

broj komentara 0 pošalji komentar