Srpski identitet u očima Francuza

Sloboda, smrt i lepota: tri ključna pojma srpskog identiteta po mišljenju Žan Kristofa Buisona, novinara i pisca kojeg u Francuskoj nazivaju ekspertom za Srbiju.

Žan-Kristof Buison, novinar i književnik, urednik kulture francuskog magazina "Figaro", početkom ove godine je boravio u Beogradu.  Došao je na poziv Udruženja novinara Srbije, dobio UNS-ovu člansku kartu i tom prilikom govorio o ulozi medija u predstavljanju srpske kulture u Francuskoj. Srpska priča proteklih decenija, predstavlja hronološki okvir u kojem se razvijala Buisonova karijera.

Buison je prvi kontakt sa Srbijom ostvario preko fudbala, kao navijač Liona i Sen Etjena. Kao novinar je, preko politike, kulture i umetnosti, u velikom stilu, ostvario san svakog navijača. Na jednoj filmskoj zabavi koju je svojevremeno u Kanu organizovao Emir Kusturica, upoznao je Dijega Maradonu!

Bila je to vrsta nagrade za nekoga ko je čitavu deceniju i po pisao o Srbiji, njenim usponima i padovima. Objavio je preko 100 članaka i tri knjige, a najnovija „Roman o Beogradu" biće uskoro prevedena na srpski jezik. Buisona u Francuskoj smatraju ekspertom za Srbiju i često ga pozivaju da komentariše srpske teme.

"Slika koju Francuzi imaju o Srbiji se menja. Na početku je ta slika bila veoma konfuzna. Srbija je bila deo Jugoslavije, a Jugoslavija je bila veoma komplikovana za razumevanje: dva alfabeta, tri religije, četiri jezika, šest republika...", govori Buison u razgovoru za Program za dijasporu, RTS-a.

Nerazumevanje je i nakon jugoslovenskog perioda pratilo Srbiju. Za većinu Francuza naša zemlja je bila sinonim za rat. Takva slika poslednjih godina bledi. Francuzi sada upoznaju Srbiju uz pomoć kulture i turizma, kaže Buison, i postepeno saznaju da je "Srbija protekla dva veka bila u ljubavi sa Francuzima i Francuskom".

Na pitanje koja su tri ključna pojma srpskog identiteta Buison odgovara bez mnogo promišljanja: sloboda, smrt i lepota.

"Na prvom mestu je sloboda, duh slobode, zato što je često bila pod okupacijom drugih i često u situaciji da se oslobađa. Druga ključna reč koja mi je važna, odnosno ono što mi se dopada kod Srba je smrt, odnosno način na koji se ljudi nose sa smrću. Često vidim ljude koji se smehom suprotstavljaju tragediji", objašnjava Buison svoje ključne pojmove i uz jedva primetu stanku obrazlaže lepotu, kao da se setio da postaje suviše subjektivan.

"To je skrivena lepota, lepota koju treba pronaći. Srbi nisu simpatični na prvu loptu, Srbija vam se ne učini odmah simpatičnom. Na primeru arhitekture u Beogradu, Beograd nije odmah lep... ali kada počnete da se interesujete... Isto je sa Srbima. U početku su uzdržani, ozbiljni, i postepeno se otvaraju i postaju srdačni".

"Govorim istinu, iskreno i nepokolebljivo", izjavio je Buison nakon svoje poslednje posete Beogradu, a članstvo u UNS-u shvata kao priznanje za više-decenijski rad na jednoj temi. Najzad, ko bi pomislio da će igrač Liona Ljubomir Mihajlović, nakon svih ovih godina, posredno biti zaslužan za popravljanje imidža Srbije u Francuskoj. Ako pitate Buisona, iskrenog ljubitelja fudbala, ishod je logičan, a Maradona je samo šlag na torti zvanoj Srbija.

broj komentara 0 pošalji komentar