Јавна расправа о језику и писму на РТС-у данас у Чачку

Програмски савет РТС организује јавну расправу о програмском садржају Јавне медијске установе Радио-телевизија Србије. Расправа ће бити одржана од 19. новембра до 7. децембра 2018. године на тему: Језик и писмо на јавном медијском сервису РТС и програмски садржаји РТС.

рађани, удружења, установе, државни органи и институције заинтересовани за програмски садржај РТС-а као јавног медијског сервиса добродошли су да учествују у расправи. Похвале, примедбе, предлози, сугестије и коментари могу се доставити и електронским путем: javnarasprava@rts.rs односно, поштом на адресу: Програмски савет РТС, Таковска 10, Београд.

Разговори и расправа на задату тему водиће се на организованим трибинама у Чачку 19. новембра, Београду 30. новембра и Сомбору 7. децембра 2018. године.

Циљ ове расправе је да - имајући на уму пре свега комуникациону функцију говора и писма у нашој мултикултурној и вишејезичној заједници - афирмише начела језичке политике јавног медијског сервиса, да анализира домете њеног практичног остваривања и укаже на путеве и средства којима се она може очувати и додатно унапредити.

После анализе сугестија, предлога и примедаба учесника у јавној расправи, Програмски савет РТС доставиће генералном директору и Управном одбору извештај и препоруке за унапређење програмског садржаја изражене током јавне расправе и све то објавити на сајту РТС.

Одлуку о расписивању и организовању јавне расправе можете погледати овде.  Овде можете прочитати одговор уредништва РТС-a на примедбе и сугестије о програмском садржају РТС-а изнете на Јавној расправи одржаној 2017. године. 

број коментара 7 пошаљи коментар
(петак, 07. дец 2018, 12:52)
anonymous [нерегистровани]

Ispravno

Akcentovanje na programima RTS-a je ispravno, kako književni jezik nalaže.Da li je taj izgovor nekome ružan ili nije, ne bi trebalo da bude predmet razgovora.Ono što lektore, urednike, novinare treba da zanima jeste da li je misao iskazana jasno, precizno, razumljivo i pravilno.To se, naravno, odnosi i na akcentovanje reči.U našem jeziku, akcenat ne može da stoji na poslednjem slogu reči, kao što ni silazni akcenti ne mogu da stoje na unutrašnjem slogu reči.Otuda se neke reči akcentuju za neke ljude "čudno":parlAment, asIstent, JugOslavija i sl.Nema govora ni o kakvom beogradskom govoru i izgovoru, već o književnom srpskom jeziku.Što se reči tiče, teško je odrediti da li su reči "naše" ili "njihove", ko god to "mi" ili "oni" bili... Jedan naš poznati lingvista je, govoreći o sličnostima i razlikama, lepo primetio:"mi" govorimo kuća i domaćica, a "oni" dom i kućanica!Ko smo uopšte svi MI?

(уторак, 04. дец 2018, 13:13)
Марина [нерегистровани]

погрешно

Оно што ми највише смета на РТС је акцентирање појединих речи које звучи толико ружно и толико пара уши и тера намењање канала. Ево неких речи које се свакодневно изговарају са погрешним акцентом: парламент (акценат на другом а), церемонија(акцента на другом е,), оваца (акценат на првом о), потенцијал (акценат на слуву и),, и јошмного других речи које звуче веома ружно. Као да се ради о некаквом "београдском"акценту који се уводи по сваку цену како за спикере из Београда тако и оне ван. Молим вас, генерално, поведите више рачуна о акцентима.

(понедељак, 03. дец 2018, 16:21)
anonymous [нерегистровани]

Прилог јавној расправи

Међу онима који највише кваре српски језик су спортски коментатори и тв водитељке.
Спортски коментатори и новинари редовно пишу како су неки спортисти освојили злато, сребро или бронзу. Наравно да то није тачно, јер такмичари нису освојили ни грам од тих метала, већ су освојили прва три места, и добили златну, сребрну и бронзану медаљу. И нису добили никакво одличје, већ медаљу.
Спортски новинари понекада превише брзају у говору, без потребе, а
коментатотори праве намерне, такође непотребне паузе . Осим тога, а сруге стране коментатори превише препричавају разне податке , мање-више непотребне, са интернета, а најмање кажу оно што би највише требали, а то је име играча код кога је лопта.
ТВ водитељке редовно понављају да се игра нека утакмица, "уз пренос на ертеесу". Међутим, утакмица се не игра "уз пренос на ертеесу", већ на неком стадиону, у неком граду, а Радио телевизија Србије ће преностити ту утакмицу.
Осим тога, водитељке, скоро никад, не изговоре последњу реч у реченици, то народ каже "прогутају је". У питању је техника дисања, капацитет плућа, али и потреба за логопедом. И најмање је потребно да младе новинарке и водитељи некритички следе старије колеге који погрешно раде.

(субота, 01. дец 2018, 15:16)
anonymous [нерегистровани]

"Oprečno"

Neki, naročito novinari, često kažu i pišu, "oprečne informacije", umesto da kažu druge informacije, suprotne, itd. Opet nešto što nije u duhu maternjeg jezika.

(субота, 01. дец 2018, 10:30)
anonymous [нерегистровани]

Речник

Слажем се с Вама. Када сам једном приликом питао неке младиће и девојке зашто користе термине "асистентица", "интересирам се", "контраверзне информације", "пријепорно питање", и још неке, рекли су ми да су гледали неке хрватске серије "емитиране" на нашим телевизијама, па су несвесно прихватили тај речник. Поједини институти из САНУ настоје да се негује и користи српски језик, али држава на том плану чини врло мало.

(уторак, 20. нов 2018, 04:21)
anonymous sasa [нерегистровани]

Tema!_..

Prva tema treba da bude rečnik srpskog jezika pa tek onda ta vaša! Pošto mi još ne znamo koje su to srpske reči a koristimo toliko hrvatskih reči. Npr spoznaja(naše saznanje) mi nismo koliko ja znam nikad koristili a takvih koliko hoćete kod nas pa još malo ćemo pričati hrvatskim jezikom ali to ovima iz medija nije izgleda važno ili nemaju starijih lektora koji znaju koje reči smo mi koristili zadnjih 50 godina.._

(уторак, 20. нов 2018, 02:07)
anonymous sasa [нерегистровани]

Tema!_..

Prva tema treba da bude rečnik srpskog jezika pa tek onda ta vaša! Pošto mi još ne znamo koje su to srpske reči a koristimo toliko hrvatskih reči. Npr spoznaja(naše saznanje) mi nismo koliko ja znam nikad koristili a takvih koliko hoćete kod nas pa još malo ćemo pričati hrvatskim jezikom ali to ovima iz medija nije izgleda važno ili nemaju starijih lektora koji znaju koje reči smo mi koristili zadnjih 50 godina..______.....