О Мини Караџић и Милици Стојадиновић на немачком језику

Песникиња Светлани Матић из Беча и песникиња и преводилац Драгица Шредер из Аустрије, нашој су публици приближиле стваралаштво Вилхелмине Мине Караџић и Милице Стојадиновић Српкиње, пишући о њима и на српском и на немачком језику.

Ову причу о немачко-српским, тј. српско-аустријским мостовима започињемо стваралаштвом Драгице Шредер, која скоро четири деценије, у западнонемачком граду Хилдену преводи српске писце издавши до сада 30 малих двојезичних антологија, збирки поезија и низ других књига.

„Немци ме у Хилдену баш подржавају. Од 1995. године, имамо југословенско-немачко културн-уметничко друштво у Хилдену. Имамо изложбе наших уметника у Хилдену и заступљени су многи наши уметници и наши писци у мојим антологијама које су увек двојезичне. До сада је преведено 30 антологија, не рачунајући моје књиге које сам преводила. У последњој антологији Сећања има 49 писаца разних нација", каже за РТС Драгица Шредер.

А да ли је тешко дочарати Немцима нашу поезију?

„Ја се трудим да преводим, а да не препевавам, да би Немци могли стварно нашу душу да осете, јер се на телевизији увек прича нешто негативно о Србима, а ја се трудим да то исправим макар кроз ту поезију и наравно, кроз прозу", каже госпођа Шредер.

Управо својом преводима књига Светлане Матић из Беча, Драгица Шредер је са овом српском Бечлијком и те како учврстила културне мостове између два народа, поготово Светланиним књигама о ћерки Вука Караџића, Вилхелмини Мини Караџић и о Милици Стојадиновић Српкињи, па је то и повод за разговор на њиховој промоцији у Библиотеци града Београда.

„Ја бих рекла да је ово пионирски подухват с обзиром на то да сам покушала да истражим живот две успешне Српкиње које су живеле у доба романтизма у 19. веку. У периоду када није било лако бити жена стваралац, писац, уметник, али су уз велики труд и жељу, уз велики напор, приказале све најлепше што српски народ има. Мину сам превела на немачки језик, управо у намери да наше људе, али и Аустријанце упознам са једном племенитом женом, њиховом суграђанком, јер Мина је дете из мешовитог брака, (знамо да је Вук Караџић био ожењен са Аном Краус), научила је српски са 15 година, али је толико добро говорила језик, да је причала ијекавицу као њен отац. Такође, предлажем и да се на кући, где је Мина Караџић рођена, постави спомен плоча у знак захвалности и сећања на та велика дела, јер Мина је заиста била неко ко је градио мостове културе између два народа", каже Светлана Матић.

У нади да ће књижевно стваралаштво Драгице Шредер из Хилдена и Светлане Матић из Беча, допринети бољем разумевању Срба и српске културе на германском културном подручју, остаје нада да ће њихов прегалачки рад инспиративно деловати и на друге књижевне посланике како би били утврђени и дограђени прави и неразрушиви мостови између српског и германских народа.

број коментара 0 Пошаљи коментар