Последњи Дневник из Бакуа

Треће место, тик до победе, али успех. То је, пре свега, успех Србије на управо завршеној 57. „Песми Евровизије". Желео сам победу. Имали смо песму за победу. На сцени смо сви дали максимум у финалу.

Сматрам да је то тај максимум који је био до нас. Резултат је – треће место. Грозница у Бакуу је завршена, еуфоријом, онако како су многи пре тога прогнозирали. Честитам шведској представници Лорен, али пре свега честитам и захваљујем свима у "Ад хок оркестри" и делегацији Србије који су заједно са мном били и дали себе током целе, вишемесечне, евровизијске приче.

За мене лично, већ својевремено другопласираног на овој манифестацији, постигнут резултат не може бити оно што сам од срца желео. Верујем да свако то може да разуме, али исто тако сам већ у овом тренутку свестан да је треће место реалан успех моје земље на овој престижној манифестацији. Евровизијско гласање је такво какво јесте, нико га не може мењати, мало се може утицати. Еуросонг је манифестација која је окупила 42 земље и свака је гласала према свом нахођењу и уверењу, а у том контексту поред квалитета саме композиције има, нормално, и пристрасности. Кажу и други: „Слика бројних, сложених односа у Европи". Толико о томе.

За мене као извођача ово ће бити последње учешће на овом такмичењу. Можда ће бити прилике да за неког стварам „лепе песме" као што сам то радио до сада већ неколико пута. Музика је мој живот и велика љубав, тако да верујем да ће бити прилике за неке нове, другачије сигурно, евровизијске сусрете.

Поносан сам на чланове свог оркестра и свог тима, целе делегације, јер су за ову причу сви дали свој максимум да се и ове године Европи покажемо у најбољем свету, а у много тога смо били јединствени: у квалитету извођења песме, промотивним активностима, урађеним верзијама песме, видео-спотовима, наступу на сцени, стајлингу и, има ту још ствари, заиста дивних.

Ксенија, Олга, Милоше, Гаги, Дуле – свака част! Знају и остали у мом тиму, верујем, да исто мислим, само, не морам да их помињем. Хвала и мојим пријатељима који нису жалили времена да дођу у предивни Баку, нашој амбасади у овој земљи и свим њеним активностима и, наравно, Радио-телевизији Србије која је све време била уз мене.

Не жалим, ни у једном тренутку, сваки моменат протеклих више од пола године. Није љубав ствар ће се још дуго вртети на станицама широм наше земље. Мене чека рад у студију на песмама које су чекале, нова изненађења, а сада, у овом тренутку, надам се бар који дан одмора.

Хвала вам на указном поверењу протеклих дана,
Жељко Јоксимовић

број коментара 1 Пошаљи коментар
(понедељак, 28. мај 2012, 21:08) - Stockholm [нерегистровани]

Zeljko i Ad hok orkestra,SRB delegacija i RTS

Bila sam jako razocarana i tuzna sto niste pobedili. Svaka Vama Cast, i Mnogo Hvala!!