Širom zatvorenih očiju – Otisak Duše

Ljubavna pisma poznatih (XVIII-XX vek)

12.-13. novembra 1856. Petrograd
Osećam da sam lud, ali ne mogu da se uzdržim mila gospođice i mada nisam dobio od Vas ni retka, opet Vam pišem. Prošla je ponoć, a vi sami znate kako to doba navodi na nežnosti i ludosti.
Zbogom, idem da spavam, stežem Vam dragu ruku i mnogo, suviše mnogo mislim na Vas. Sutra ću nastaviti. A sad ću pisati u žutu beležnicu - i opet o Vama. Budala sam.
13. novembar
Nastaviću ovo pismo drugi put kad budem primio od Vas, a sad me ovo nekako ne zanima i u glavi je drugo. Pišem vam poslednji put. Šta je s Vama? Da niste bolesni? Ili se stidite preda mnom zbog nečega? Ili se stidite zbog onog odnosa koji se među nama uspostavio. Ma šta bilo, napišite barem jedan redak. Iz početka sam bio nežan, potom se ljutio, sad osećam da postajem već ravnodušan - i hvala Bogu.
Neki instinkt mi odavno kaže da od ovog neće biti ništa, sem nesreće i za Vas i za mene. Bolje je da se na vreme zaustavi.
Kad Vas volim, često poželim da Vam dođem i da Vam kažem ono što osećam; ali u trenucima kao što je ovaj, kad se na Vas naljutim i osećam se sasvim ravnodušan, još više bih voleo da Vas vidim i da Vam kažem sve što se nakupilo i da Vam dokažem da mi nikada nećemo moći da se razumemo...
U svakom slučaju, zaklinjem Vas Bogom, uspomenom na Vašeg oca i svim što je sveto, budite iskreni prema meni, sasvim iskreni, ne dajte sebi da se zanosite.
Zbogom, nek vam Bog da sve najbolje.
Lav Nikolajevič Tolstoj - Valeriji Vladimirovnoj Arsenjevoj 

Noćas čitamo ljubavna pisma poznatih ličnosti. Dobro nam došli u Otisak Duše, sa vama je Dušica Mijatović.

broj komentara 0 pošalji komentar